Отаџбина

41*

ВИБЛИОГРАФИЈА

635

Па оп оде својој танкој кули. Ал остаде па ногама Мујо, Ту је стај'о ц'јелу хефту даиа, Није пао у зелену траву, Ма да бјеше свијет мијенио. Тада наиђе Јован харамбаша, и мислећи да је жив, пуца још једном и погоди га међу очи, осече му главу и однесе на поклон од Котара бапу. Да напоменем још и ову паралелу. Пред смрт запитају Јова Курсулу да ли за чим жали ? Оп одговори: Вала сам се добријех коња најахао ; оружја се краспа наносио; турских се глава иасекао; ничега већ жељан нисам. Кад је извео од Задра бан да погуби калауза Мују и одабашу Османа, џелат их запита је ли им жао што ће умрети, а ови одговоре : Ој не лудуј, Филип Маџарине, Ја не нгалим што ћу умријети У мојијех педесет година, Добријех се најахао когва, Напосио свијетла оружја, Надерао доброг одијела, Доста сам се насјекао глава, Насјекао глава од Маџара. ц

БИБЛИОГРЛФНЈА Вихар. Београд, штампарија Мате Јовановића ( цариградска улица 10) 1889. 32—1. Збирка песама Стевана Станковића, али на делу нема имена пишчева. На првој стр. насловног листа стоји само ((Вихар*, а позади где је штампано. Дело {( Шабачкој омладини њен почасни члан.« Гласник Српскога ученог друштва. Кљига 69. Расправе и др\ги чланци. У Београду 1889. у штампаријн Краљевине Србије. 8-на, 1 л., стр. 71. Државоиис Србије. У1;а1181;]'цие с1е 1а бегБ1е. Свеска XIV — Уо1ите XIV. Из статистичког одељења министарства народне привреде. РиБПее раг 1а сИу181оп с1е 81ак181;]^ие с!и М1п181;еге с1е ГА#пси11;иге, с!е Г1пс1и81;г1е е1; с1и Ооттегсе У Београду, краљевско-српска државна штампарија. Ве1&гас1, 1трптегЈе сГЕШ с1и Ноуаите сЈе 8егк1е, 1889. 4-на, стр. 405, ХС^П. Ћорђевић Ж. Ђорђе. 0 меничној одговорпос.ти издаваоца менице. Од — —, ироФесора Велике Школе. У Београду, у краљевско-српској државпој штампарији 1889. 8-на, стр. 50.