Отаџбина

моралном страном у човеку. Али ако је све то истина уопште, двапут је више кад је реч о Бомаршеу. Сваки је човек глумац на час већој час мањој позорници и ни један не игра само једну улогу. Али је вероватно да никад није било човека да игра више улога од Бомаршеа. ни приватне нозорнице на којој би било више кулиса, декорација, костима, машинерија и кретања но на његовој. Протеј у виду човека, сто разних облика код једне исте јединке, онолико аваитира колико дана, то су отприлике речи накоје се вечито морате враћати кад о њему говорите. Он је «саџија, музичар, писац песама, драматург, писац комедија, ћотте с1е р1а^игг, дворанин, предузимач, Финанцист, Фабричар, издавач, лађар, лиФеранат, тајни агенат, публицист, трговац, трибун у приликама и вечити парничар«'; Круг његова пословањанема периФерије: нађите средиште! сведите множину, дајте распарчаноме облик, систематишите неред! «0 Бомаршеу не треба никако систематично говорити, јер он сам није био систематичан.» Пошто ово каже СентБев, може му се веровати, и веровало се. У маси радова о Бомаршеу имају лепе скице, велике биорагФије; систематичне студије нема ни једне. Ми, покрај свега тога, овај савет не можемо и не ћемо послушати. За биограФски начин излагања, за причање по реду појединих догађаја у његовом животу, потребно је више нростора и времена но што мени стоји на расположењу (ово није празна ФормулаЈ. Сент-Бев је истина по том начину израдио кратку студију, али у оно доба још ни Ломенијева биограФија није била изишла; а данас је материјал о Бомаршеу огромно нарастао. Ломенијево дело броји преко хиљаду, а Бетелхајмово и Лентилаково броје свако преко пет стотина страна, пуних докумената. А после, ево почињем сумњати да ли је то баш тако извесно да се о Бомаршеу не може систематично говорити. У том случају, он би био изузетак, јединствен изузетак. А то није 1 Јомени књ. I., стр. 13 ч