Отаџбина

Т Е В Т А

„Али силни је увек велике душе, о Тевто, Чуј поруку другу: Дадеш ли мени, о дивна, руку и срце и љубав: Твој остаје престо." »»Натраг издајниче мрски, милост ми твоја не треба Кћи Окруна викну Нит је за Илирик такав владар, о продана душо, Твој презирем поклон. а(< И плахо зграби са пода мач и срце му проби;

Паде издајник пред престо; јекну од бола и туге Пљен жуђен што губи. Дознаде поносни Рим за јаде краљице младе Рим беше још велик: Одма посла посланика бољег, достојног Тевте, Њој поруку ову: Господар света јунаштву зна цену о краљице дична, Он поклања теби Слободу, круну и земљу и грађанком врлом и сестром Рим својом те зове. Слуша млађана Тевта ласкаву поруку Рима, Па заплака млада: С киме да живи, на кога да се поузда сада? Ах с ким ће да влада? Велизар паде и Забој, Будимир, Трибор и Љубој, Сви њени јунаци. Доцкан је! Земља је пуста! С горким осмехом круну Пред посланика баци.

Крв потече врела.