Отаџбина

202

ИЗ УДОВСКОГ животл

Никад неће слати ио лекара Но по божјег слугу Божидара. И ја, често у поноћи, хитам, Па јој топлу молитву очитам.... И она се таки сутра дигне Вожја помоћ свакад брзо стигпс. Видео сам јогн ваљаних жена, Али што је удовица Лена Смео бих се клети на олтару, Да је нема на земномб шару. Никад главе не диже од рада Ал ми жао, да се мучи млада. Па ми срце почиње да жели, Да се са свим мом дому пресе.ш. Нека једном рекне збогом беди, Па нека ми само кућу гледи; Нека она мени патњу крати Ја ћу њојки децу погледати. Удовац сам, и сред пуног дома, Осећам се тужан и сирома', Ал, кад гледам дражи лица њена, Душа ми је срећом испуњена. Познав'о сам доста красних жена, Али што је удовица Лена Смео бих се клети на олтару, Да је нема на земноме шару.

X. Удов лекар Магловито, хладно, сунце једва сија, А магла и зима никоме не прија. Са свих страна млађи по вароши јуре Лекарској се кући задихани журе. Али заман сваки у кућу улета На лекара чека и сувише света. Волесна је, веле, удовица Фема Отишо је тамо, па га јоште нема. Пелцовање дошло, донела се деца, Неко плаче, дречи, неко само јеца.