Отаџбина

18

ЗООЛОГИЈА И ЊЕН ОБИМ

катаклизама, но поступних ћ лаганих промена. Астрономнја са спектроскопом проналдзи да су сунце, звезде и номете из исте материје састављене нз које и земља. Историја васељене данас је потпуна: (сунце и звезде престављају младост. земља и многе планете зрело доба, а ладни мирни месец, који је дубоким браздама испресецан, старачку изнемоглост. То је можда леш, који ће прогресивним лађењем да се распадне у метеоролошко камење. Многострукост, која се у васељени виђа, свела се дакле на извесно јединство). Стара хипотеза Флумда потресена је. Нип^огс! је помишљао да тоцлота не може ништа др\ го бити до трансФормисано кретање. РгевпШ доказује, да је светлост вибраторно кретање. Мауег, 8ои1е, Шгп, Типс1а11 враћају се на идеју Кит1ог(1-а н доказују да ]е и тсплота извесна врста вибраторног кретања. Износе како се тоилота претвара у механички рад и обратно, и то по сталним математичким законима. Осннва се механичка теорија топлоте; она повлачи за собом нову теорију о молекиларном саставу тела. Већ је славни Атреге показао идентнчност електрицитета н магнетизма. Зеећеск демонстрира да се топлота преобраћа у електрицитет, кад се загреју два парчета метала, који се додирују. Трењем се такође производи електрицитет, а овај се трансФормише у светлост и тоилоту — дакле у покрет. Мистериозне силе у физици своде се на кретање. Сва разноликост физичких појава састоји се у кретању. У хемији своде сву разноликост на шесет и неколико елемената. Спектралном анализом овај се број увећао. Испитујући сваки елеменат за се нађено је, да постоји извесно сродство међ елементима. Битаз први увиђа да се ови елементи могу да групишу у Фамилије, који дају исте хемијске реакције. Атоми, који састављају тела разних елемената елични су међу собом , а различност елемената зависи само од броја ових делића. Питање је пз ч.ега су састављени ти атоми — из једне и исте ма-