Отаџбина

С А Ј А В О Р А

211

Ми ћемо више говорити о првим двема групама. Трећу спомињемо што одсеца наше војиште од Посавине равне плодне и питоме, те нам моћно смеће саобраћају, који се одржава једино путем преко Букова, а који се једва може назвати колски. Златиборска груаа планина сачињава оделито планинско војиште, које омеђавају: Моравица са својим приточицама од југа и запада Увац и Дрина. Највећи су му врхови Торник с јужне стране чувеног златиборског наравња, платова, државних сувата (у којима се тови око 5.0^0 волова годишње а хвата око 7 час. дужине 2 ширине). Торник се ослања боковима на Цареву воду и Црни Рзав, и као гигант погледа преко границе јужно оа Побијеником, Ковачем, Љубишњом -и Комовима; југозападно са. Семећем, Романијом, Требевићем, Јаворином и осталим брдима и планинама, Босанско-Херцеговачким (које се хоре по нашим народним песмама), југоисточно, са Златаром, Јадовником и осталим до Шарпланине. Сем Торника као куле градске окружују златиборски платов висови: Груда, Градина (више Чајетине) и Чигота. Даље истоку пружају се Таламбас, Муртеница, Кукутница, Мучањ (као какав град «бачије Страхинића бана", становник камен, коме је скоро немогуће прићи, те је бивао збег на њему као и на Кукутинци «турској кукавици, што су их српске жене побиле камењем») и Јавор. Ка западу пак уздиже се Шарган (низ који води пут са «девојачком калдрмом» 3 / 4 часа), Пролом, Тара, Збориште, Ивица и друге поред Дрине. Иза леђа Златибора, т. ј. са северне стране, до Јелове Горе и њених кбса, нема великих брда, и терен се спушта ка Ужицу. Чемернов а груаа планина у чачанском окр. слична је златиборској у ужичком. На Чемерну је такође платов, сувати, Верберово цоље уз југозападну страну врха, иласта, Чемерна. Чемерно је више повучено назад, према левом крилу јужног Фронта и главна вододелница (вододелница, комивао, повијар) између Моравице и Ибра, додира " 14-