Отаџбина

220

<ЈА ЈАВОРА

раболу са врхом код дивљег Рудна. Даље тече Студеница истоку, долинпца јој се нешто шири, прима с десна Радушу; и, у атару питомог села Ушћа с лева утиче у Ибар Овде код Ушћа је долина нешто налик на Пољице, држи око 1 км. ширине п '2 км. дужине; изненађују путнпка ушћански виногради. у којима је на првом месту манастпрски. Ток и цео слив Студенице је планински, врлетан, каменит, доста шумовит и већином дивљачан. Тече скоро непрекидном клисуром Дугачка је око 12 ч. 4. После ушћа Студенице на 2'/ 2 ч. прима Ибар с лева Дубочицу и Бресничку р. заједно. а иосле ове на 1 ч. тока такође с лева: 5. Лоаатницу, која извире са северне стране Чемерна, увија се око пл. Троглава, образује гудало к северу оборено и код с. Доње Лопатнице утиче у Ибар ту је држак гудала). 6. Рибница. Извире из пл. Кобасице, нрима више села Каменице поток од Крње Јеле, а испод, Мељаницу од Стола. Тече северу и на ч. исиод Краљева утиче с десна у Ибар. Дугачка је 4 ч. тече кроз врлетан шумовпт предео, мало јој се долина шири при ушћу. III. Дрина. Изворпи предео Дрине описан је у реченом делу гл. ђенерал-штаба, и карактерисане су њене обале до утока у Саву код Раче шабачке. Она је западна граница јаворског војишта, и међа од Босне. Врло је брза и валовита, вијугаста („не исправи криву Дрину" нар. пословица); корито је каменито, осем оног дела од Лознице до утока у Саву. Обале су јој стрме већином камените и високе, оиет сем равничког дела. Долина јој се шири нешто код Дервенте у атару села Растишта и варошице Бајине Баште, па се опет сужава, па отвара код Рогачице, и тек се приметно шири код Бачеваца и поред Љубовије; даље се опет суЖнва и тек од Лознице расплине се равницом Савском, Мачванском и Бијељинском.