Отаџбина

С М У к

Ове покри пред очима њој; Пред кроком плашљивим стазе јој крије, А хладан ветар у лице је бије И пева свој суморни иој. На крају поља шумица се диже ; К њој хита она све ближе и - ближе, У ноћи се жури у луг. Да л* хита тамо, да мира потражи ? Или је чека на љубавне дражи Њен мили, њен љубљени друг ? Ах там је ишла но дану до сада И лака срца и весела, рада И сласти је делила с њим. А сада гоњена грехом и грижом И ветром ладним и шибана кишом И с мислима жури се злим. До луга стиже и уморна стаде, И поглед мрачан на свитак јој паде. На земљицу спусти га ту. Ал он се поче — да чуднога јада Да миче најлак, и грешница млада Плач детета својега чу.

II Јер ако доји и чува и храни, 1! ако дете од пропасти брани И негује брижна за њим : Онда ће брзо доћ' старости дани, Лепоту своју ће тад да сарани, Па куда ће онда и с чим ? Од лепе жене кад ничег не буде, Са чим ће онда изаћи међу људе. -За поругу биће им тад. Тад неће питати каква бејаше, И хадко слатко се некад смејаше Тај крезуби, гурави гад. Тако је чула од баба у граду, Тако је научи луду и младу