Отаџбина

СВЕТО-СТЕФЛНСКИ ХРИСОВУЉ

247

вини, попио и ђаконио, а игуман је добио да «суди сваки духовни суда јепископа само да извести. Глобе и дохоци припали су цркви, а рашком јепископу за то је краљ • дао 600 перпера да скује кандило цркви св. Апостола у Раси. Игуману бањског манастира дато је на «збору п четврто место. 0 свима наведеним даровима краљ Милутин вели : да је или од свога имања дао, или купио, или измолио, или заменио с архијепископом или с другим ким. Хрисовуљ су потврдили: «СтеФан Урош. по милости божјој краљ и самодржац свију српских земаља и поморских", брат му „СтеФан, пређе бивши краљ», и (око 1318) архијепископ Никодим са српским јепископима и игумнима. Јепископи су тада били: зетски Михаи:о рашки Павао, хумски Данило, хвостански Јован, тоилички Јанићије, будимаљски Никола, дабарски Јован, моравички Никола, скоиљански СтеФан. иризренски Арсеннје. лииљански Игњатије, браничевски Мојсије и мачвански Јован. Игумни су били: студенички Теодор, милошевски Гаврило, соиоћански Атанасије, бањски Сава, градачки Псаија, моравског Гр а^а (Чачак) ЈеФрем, рашки Јевстратије, кончулски Јевстатије, модрички Вртоломеј, хтетовски Теодор, гостиварски Данило . ораховнички Гаврило, нагорички Венијамин и скоиљански Никодим. На последњсм листу забележио је Стеван Црнојевић да је овај хрисовуљ нашао у хазни цара Муратбега -ј- 1 451).

ОВАЧЕВИЂ.