Отаџбина
ПИРОТОКИ ЋИЛИМИ
251
техничке сираве и мустре. 1. Кз.иитал је престављен сада у такозваном „ћилимарском друштву.® Ово друштво постоји у Пироту, а њему је обично старешина који од чиновника там. полиције. Сад је шеФ — државни шумар. Није од пресудне важности да овде описујемо услове под којима живи ово »ћилимарско друштво.® Довољно је то : да је оно нејако, да нема капитала, и да је једва било у стању да припомогне да се ова лепа наша творевина изнесе на изложби у Паризу. Ми смо му и за то захвални ! И са изложбом ћилимова било је као и еа изложбом много које чега. Тако н. пр. очувао неко буренце старог вина, или нека му се бутела затекла, — а он с њоме те у Париз ! „Штоф ® је добар, вино ко гром, успех сигуран, награда је сребрна пли златна медаља. Али — кад каква »велика Фирма« запита : колико имате акова на расположењу од овога вина ? Излагач — слегне раменима. Докле ћемо ми само са пробама излазити пред свет — без веће готовине ? Што се тиче капитала за израду ћилимова, ту би заиста требало или створити услове за шире удружење, или ставити чист капитал на расположење. Али ко да га стави ? Сваки даје само на поуздано јемство ; а „држава« на коју сваки погледа — има и својих потреба. И у другом свету држава није ни акционар , ни акционарно друштво. И тамо су таква предузећа — приватној иницијативи остављена. Посвећени у прилике пиротскога »ћилимарскога друштва® мисле да би било нужно 100—120 хиљада динара, па да се што може у већем размеру отпочети. Према томе шта може значити извесна »потпора" од стране државе ? 2. Техничке сираве јесу оно што замењује људску снагу и убрзава време израде. Тога сад нема. Све се ради рукама. Са.мо ткање мора рукама да се ради. Но сви нослови до ткања : прање вуне, иредиво и бојење — као да би могли да се повере машинеријама, нарочито иредиво. Досад су преље савлађивале нужну потребу. Старије жене преду без престанка. А кад би потреба била 'већа, онда се, — како ми иричаху — разда вуна и сеоским женама суседних села, те и, оне преду и по мери доносе пређу. Али то су све — рабошарска посла. Без покретне машинерије и вретена — нема веће производње. И тог а је било у Пироту ! Кад се од желез. станице улази у Пирот, одмах прп улазу, до градашничке реке стоји и сад такозвана ^фабрика"-, али затворена. За турског времена — она је ра-