Отаџбина

НИРОТСКИ ЂИ.1ИМИ

253

»Ја сам, на име увек мислио да би било угодно, а за пиротску ћилимарску индустрију корисно, ако бих ја могао да за ову ствар заинтересујем коју од овд. великих трговачких кућа. „Тога ради ево сам данас учинио једну посету господину С. М. Ковгра1- у, Мппсћеп, КтЛегтагМ и питао сам га, би ли он био вољан да установи једно стовариште српских ћилимова. Господин С. М. Козјра! — а то је једна од највећих трговачких кућа у свој Немачкој — врло је се радо изјаснио за ово, и молио ме је, да вашим посредовањем ову ствар покренем. »Хоћете ли, дакле, драги мој, ступити у договор са руковаоцем или директором пиротке ћилимарске Фабрике, да имате доброту да га покренете да са госп. Росипалом ступи у везу — и да пошље овамо мустре или цртеже и ценовнике и да учини ближа пословна саопштења — а можс писати немачки или Француски. „Можемо се надати да ће из овог произаћи веза, која ће индустрији нашега завичаја од користи бити. »Са срдачним и пријатељским поздравима Ваш Јоца СавиЋ (Јосга бауНз)* Ово писмо износим за то да се види — оссм топле жеље једнога нашег земљака да оуде користан српској индустрији ■—још и с тога да се види : Шта хоће европски великокупци, кад ои се примили посредовања за распродају наших ћилимова. Они, дакле, хоће : мустре или цртеже и ценовнике ; хоће оно, што свака уређена производња еп §тоз и треба да има. То је тражио г. Росипал из Минхена, то ће тражити сваки. А тога свега пиротско ћилимарство — нема! Мустара, т. ј. ћилимова у миниатури — нема; и то ни једна жена која се тим бави не би ни радила. А њој би требало годину дана узалудног рада и трошка да изатке безброј мустара, које би ваљало „§та1л8 к разаслати по свету.... Сад је у Пироту готов ћилим и „мустра" и ствар за продају ! Цртежа, који би у овој врсти скупих артикала најбоље и заменили мустру — такође нема. А то се може да има, — то је, ио мом уверењу арво што треб а да се има , па ма остала производња ћилимова у овако примитивном стању, као што је сад. И баш у том погледу ја сам — за време мога бављења у Пироту — и чинио неку пробу, шта би се дало са цртежом аостиИи. Као што је познато диплома друштва Св. Саве — јесте, у својој позадности, један леао нацртан ћилим.