Отаџбина

ЗООЛОГИЈА II ЊЕН ОБИМ

25

мати и тиме, напротив, зоолог не сме да пренебрегне оистематику, али 8а то не мора једино тежити да унозна што више родова и Фела. Не, тиме би теретио само памћење, а мало би отуда користи имао. Најбоље је да се заустави на извесној класи животиња. и да је проучи до најмањих детаља. Радећи тако — упоређујући разне родове и Феле, тражећи разлику која измеђ њих постоји — зоолог се навикава да гледа природу сасма другим очима, и да уочи многе стране природе, које би иначе из вида изгубио Пошто пробави на спољној организацији животиња, он — по промеру Сшаег-а — улази дубље, и са скалпелом у руци проучава унутрашњу организацију бар типова, који карактеришу једну класу. Том приликом се служи и свим осталим средствима, које му добро уређена зоолошка лабораторија пружа. А када му је проучавање голим оком недовољно, он микроскопом испитује основну грађу разних органа. Штудира разне ћелије саме за се, па онда груписане у ткања. правећи по најновијој техничкој методи разне пресеке. Ако му је што нејасно из живота, по примеру СЛашЈе Вегиаг<1а прибегава експерименталној методи. Уништава поједине органе или их надражује да би упознао само њихове радње у телу. Физиологија је нераздвојна грана историје живота. Пошто се упознао са животном појавом он иде и даље и тражи да увиди, каква узајамност постоји између тих појава и структуре животиња, и колико је та структура зависна од спољних услова. од средине, у којој се животиња креће; а пошто је и то добро проучио он тежи да испита, како се развијала док није тако савршен облик добила. Кад је напослетку све то проучио, он узима известан апарат и пропраћа га кроз целу серију животињску, штудира његове промене и његове радње, тражећи законе по којима се све то врши — једном речи зоолог описује историју живота.