Отаџбина

3 1 4 МАТИЦА ХРВА.ТСКА. германизације — али доцније када је та онасност прошла, брзо се увидело да је »илирство« сувише неподесна основа за ирепорођај јужнога словенства, видело се да Срби, Хрвати, Словенци и Бугари морају сваки за се још много урадити пре, него што би сазрела Формула за некакву задругу њихову. Према томе су све „илирске" установе претваране постепено у »хрватске«, па тако је годпне 1877. и Матица »и.шрска" која је дотле само животарила, претворена у »Матицу Хрватску". и прешла је у руке млађих хрватских књижевника у пркос; опозиције од стране »племенитих стараца« који беху остали у животу од основалаца илирства, п који су се нарочито бојали да »младенци" (омладина) не профућкају оно мало тековине њихове, која је у Матици износила на 30.000 Форината. Али старци су се, срећом по народну књижевност, превари.ш у своме страховању. »Младенци« су за 14 година својег управљања «Матицом Хрватском® не само подигли њен књижевни, научни и просветни рад на висину, о којој Матица илирска није смела ни сањати, они су за тих 14 година не само израдили, наградили, и штампали око стотине књига, које су растурене по народу у ио милион а егземилара, него су преко свега тога огромног трошка од 200.000 Форината, подигли имовину друштва од 30.000 на 120.000 Форината, они је не само нису проћердали, него су је учетворостручили. Овакав ресултат учинио је да су и аплеменити старци*, један по један напуштали сво.ју опозицију, и приступали препорођеној Матици. помажући је било својим радом, било својим завештањима. За овакав напредак „Матице Хрватске® има се благодарити мудрој и практпчној организацији друштва при његовом препорођају, патриотизму пок. Ивана Кукуљевић а Сакцинског, који се одвоио од својих вршњака Фрондера, те је, верујући у "сво.је млађе пријатеље, примио председништво препорођене Матице и управљао њоме до своје смрти ; има се благодарити имућним патриотама, који су се сећали Матице повећим новчаним поклонима и завештањима и задужбинама, Антону Јакићу, грофу Ивану ДрашковиКу, Душану Нотуру , владици Штросмајеру, хрватској земаљској влади, АдолФу Веберу и т. д. има се благодарити оним трима стотинама друштвених аовереника, који су својим заузимањем прибавили Матици Хрватској 7 247 чланова, њиховом издржљивом патриотизму, са кокојим сваке године редовно и на време наплаћују од тпх седам хиљада чланова њихове годишње улоге и раздају им Матичине књиге; најзад, али највише, има се благодарити души целог овог покрета међу нашом браћом Хрватима, г. Ивану КостренчиКу, секретару и благајнику Матице, који ево већ четрнаест година ствара