Отаџбина

РАТНИ ДОГАЂАЈИ

333

према Малајницн , те је тако држао раздвојене Турке у Штубику од оних у Малајнпци. Тако су у оно време имали Турци које у Малајници, које у Штубику, 9 утврђења, а Срби у Штубику и око њега 11 својих опкоиа. Ј ) У опкопима сргхским и турским, била је смештена само српска и турска пехота и артилерија и кавалерија и једне и друге стране, остала је ван ових, и то, српска, под командом Карађорђа и Хајдук-Вељка а турска, нод Мула-пашом, Кара-Фејизом и Гушанац-Алијом, оним истим кога смо видели на Београду, кад је овај прешао у власт Срба.. По доласку Карађорђевом на Штубик само се изменило у неколико, стање оних Срба у штубичким утврђењима, који су били опкољени турским опкопима, а сва српска војска у опште. била је још слаба да би смела да напусти своје опкопе , или да нападне на Турке у њиховим утврђењима. За то су и Срби и Турци и у то време, а п после, остали у истом стању у коме су били дотле, и Срби су чекали на руску помоћ. На српској страни, били су, сем поменутих већ, старешина војених, још: Главаш, Вуле и Танасије Чаранић. 2 ) Споразумевши се с Карађорђем још на Острову и сутра дан на српској земљи, како ће прићи Турцима на Малајници, где су биле и све главне старешине турске војске, и како ће напасти на Турке, Руси су се кренули, пре ране зоре, по киши, која је благо ромињала, дужом михаиловачке реке, из које су прешли позније, у реку турију, која под Малајницом утиче у реку Земну, и кад су ову прегазили, ушли су у шуму кроз коју је водио доста ') Раопоред српских и турских утврђења на Штубику и иа Малајници узели смо из историје руског иуковника А. Петрова, у којој има леп ситуациоии илан ових места и распоред опкопа на њима. У овоме плану и река Земна, занисана је »Штубик.« -) Милићевић, Енежевина Србија страна 972.