Отаџбина

336

РАТНН ДОГАЂА.ЈЦ

Бој на Нвготину и на. Острову, заузеће Прахова. и одлазак Руса из Србије. Одмах цо поразу Турака на Малајници, Карађорђе и Исајев, оставилп су 500 Срба, да чувају огшопе на Малајници и на Штубику, а они су се кренули са свом осталом руском и српском војском к Неготину и Видину и избили су око Неготина 24 Јуна (1807). Исајев је мислио с почетка, да одмах нападне на Неготин и кад њега насилно п на јуриш узме, да пође одмах даље к Видину; ну кад се уверио да град Неготин , има своју, и то прилично велику и јаку, камену тврђаву, опточену пространим рововима и окружену још, и с некодико земљаних опкопа, који су помагали лакшој и упорнијој одбрани тврђаве, он је одустао од тога и опколио је Неготин, хотећи сад и тако постепеним борбама на њему. да га принуди на предају. Од војске, која је оптекла Неготин с једне стране, јер је није било доста, да би га могла обухватити са свију страна. Срби су намештени на левом крилу са стране к Дунаву, где су се обградили јаким, земљаним опкопима, а Руси су се разместили у центру и на десном крилу. Још док су Руси п Срби прилазили Неготину и размештали се око њега, Мула-Наша, видински, послао је, на 12 својих лађа, подоста турске војске противу Срба на Острову, да ово заузму и тако пресеку везу Срба и Руса у Србији, са руском војском, која је у Влашкој. Кад је из ових лађа избило на Острово око 400 Турака, Срби су, нод командом руског потпоручика Позњанова, и брата војводе Миленка Стојковића, оборили, противу њих и њихових лађа, оштру топовску ватру и плотуне из пушака, и кад је од овога, једна турска лађа потопљена са свим и две још, јако повређене, устукнули су они Турци што су били на Острову, у своје лађе, па су сви, живо и хитно препловили у Прахово.