Отаџбина

486

РАТНИ ДОГАЂАЈН

које је било око турске џамије (старе. и садање српске цркве). Милош није могао, а није имао ни времена да предузме штогод против Чачка и турака у њему, јер му, одмах по његову доласку, беше ту стигао глас да и Ћајапаша иде из Београда са големом Турском војском и с Мухамед-Бегом, сином београдског везира Скопљак-паше, Чачку у помоћ. Ове Турке водио је српски кнез Аксентије, који је био у турским рукама, те је морао тад, са неколико стотина Срба, да буде предводница ове Ћаја-пашине, турске војске. Милош је одмах узео собом нешто Срба па је похитао Ћаја-паши у сукоб, не би ли га где потукао или бар сузбио к Београду и одбио од Чачка. Сем овога наредио је Милутину Гарашанину, да са 300 својих људи пази на Ћаја-пашу у Кљештевици и да му не да кроз ову продрети. а једнога весника оправио је са својом заповешћу, у Крагујевац. да се и тамо искупи штогод народа, па да похита на Корушац (између села Босуте и Драгаља) и ту да чека Ћаја-пашу, ако би овај продро кроз Кљештевицу. Дошавши с оно мало војске, коју је повео са Љубића, и с још нешто Рудничана, које је успут покупио, до Мораваца, Милош је застао ту Милутина Гарашанина п разабрао од њега, да је Ћаја-паша продро кроз Кљештевицу и да је и њега с његовом војском, разбио и отерао са Липара у Кљештевици, те је за то потрчао брже боље у Рудовце, где је пресрео делибашу Серчесму и бимбашу Кара-Мустафу с кнезом Аксентијем и Илијом Радивојевићем из Лппња, који се је успут придружио Турцима с нешто својих људи. Милош је ту одмах напао на Турке и био се с њима целог дана, на велики петак, — 16. Априла — (1815.), али је, пред вече, морао да уступи испред веће и надмоћније турске силе, јер му беше стигао глас, да су друге