Отаџбина

РАТНИ ДОГАЂАЈИ 491 ског иола, подавило у Морави само да се спасе турскога ропства, и срећа је, што су се нашли ту. с нешто мало наоружаних Срба, игуман тројички Филимон и Радован Шибинац, те су одбили Турке и сузбили пх у Чачак, где су ови, при свему томе, одвели собом доста српског робља. Од прилике, две недеље дана после овога (око 20. Маја) вратио се Милош Обреновић и дошао опет на Љубић. Он је довео тада, собом, подоста ваљевске и београдске војске, и доста драговољаца које је мредводио војвода Павле Цукић. Највећи дар, који је Милош донео тада, сриској војсци на Љубићу била су : два точа и двоја кола муниције. п то : један тои, који су добили Срби од Турака на Обреновцу — Палежу —, и други, којп је предао Милошу капетан Васиљ Павловић из Бајевца, који је он, при паду Кара-Ђорђевом, био законао у земљу, па га сад. чувши за устанак Милошев, ископао из земље заједно с каром и донео га Милошу. Дошавши на Љубић Милош је одмах, дозвао к себи ту, п свога брата Јована Обреновића, са свом његовом војском, која је дотле била под планином Рудником, и дао му је команду над српском коњицом, које је било ту, до на 200 људи. Подигнув још један опкоп поред она два којп су ту били до сад, Милош је разредио по њпма своју војску. које је било сада ту до на 3000 људи са 200 коњаника. 1 ) Сутра дан по доласку Милошевом на Љубић, — око 21. — 22. Маја, — сишло је нешто Цукићевих бећара озго са Љубића, доле на Мораву, те су одмах без ичпјег припита, и без ичије заповести, почели пуцати на Турке на оној — чачанској — страни Мораве. Ово пушкарање , појединачно с почетка. па после живље и чешће прешло је ускоро у прави бој између Срба и Турака на рудничкој страни Мораве.

*) Пуковник Мишковић, »Војови на Љубићу и Чачку 1815 год.* Ратник, Јануар 1883. год. страна 15.