Отаџбина

РАТ1Ш ДОГАЂАЈИ 495 збунив их доста и тиме, што су се посаде ових утврђења надале, да ће Турци, као и до сад, нападати на Добрачу Дошавши у неред и у забуну. посада оног утврђења српског, у виду вијугасте пруге, на самој моравској обали бегала је и незнајући где, док су Турци на бесним својим хатовима јурили за њом и клали је и секли, како се само могло, Нешто од разбијених овде Срба трчало је да се склони у батерији код српских топова, ал су и Турци с њима заједно долетели тамо, те је и у батерији настао исти неред, и све је и одавде почело да бежи. Узалуд је храбри Рајић храбрио своје другове и довикивао им : да не остављају своје топове, све је побегло, и он једини, осгавши код њих, бранио их је сабљом и пиштољем , док није пао код њих. искомадан и исечен турским наџацима. Бегство посада из ових двају утврђења захватило је и Београђане, ма да ови до сад и нису били непосредно нападнути, јер су били даље, позади, у ономе заклону између ових утврђења на обали моравској и оних горе на Љубићу. Војвода Милош Обреновић како је видео недаћу својих Срба у оним отвореним утврђењима, потекао им је у помоћ с нешто коњице и доста пешака, озго са Љубића, ал ,су Турци са својом многобројном коњицом били прекрилили сву моравску раван и Милош, не могавшп ни да доспе до својих, којима је хтео гхомоћи, повукао се на Љубић, изневши силом здраву и читаву своју главу. Тако су Срби овога несрећнога дана, 1 ) за кратко време, сем Добрачина опкопа, изгубили оба своја утвр') Не знамо тачно дан, кад је био овај песрећан бој Срба и Турава на Морави и нема га до сад нигде, из старијих времена, ни записатог ни забедеженог. Тек, на сваки начин, он није могао бити ни 15 ни 16 Маја, како га рачуна један од уважених, новијих, наших писаца. Ако стоји оно, што смо казали на страни 490: да су Турци нападади на српске збегове на Овчару 4. Ма.ја (1815.) и да се Милбш, на 15 и више дана, иослк овога, вратио са свога иута, онда би, повратак Милошев на Љубић, надаб.