Отаџбина

АТНП ДОГАЂАЈП

497

Васа Томић из Кнића, који је био близу реке у некаквом џбуњу и који је Ћаја-пашу из раније познавао, одвикнуо му је да приђе ближе, јер се не чује шта из далека виче. Ћаја-паша приђе до на обалу, па нагази до на половину реке , довикујући непрестано Србима да му се предаду. Ну у томе пукне Васина пушка, која погоди 'Кајапашу у котлац, па пукне одмах и друга, друга му Васе Шарге, која га погоди у ногу. Ћаја се повије коњу око врата и стропошта у Мораву, која га однесе даље низ воду, док његов кулаш, празних бакрачлија, врати се натраг, и, јурећи моравском равнином, одјезди сам у Чачак. Догађај овај обвесели с почетка Србе у Добрачином опкопу, али их ускоро за тим прилично и забрине. У Гружана није било него још по који Фишек , а то није доста за одбрану, ако се Турци врате и нападну их, да би осветили свога команданта. За то се реше и у сутоњ напусте и они свој опкоп и пођу горе на Љубић. Нешто коњице турске, што се још затекло на рудничко] страни Мораве. потекло је за њима, али су се Гружани лако од ових одбранили, и сва им је штета била у тешко рањеним својим друговима , који су остали у опкопу и које су Турци после све исекли и поубијали. Кад су Турци, сутра дан , довикали неке Србе из преко Мораве и питали их за свога пашу, и кад су им ови одговорили да га траже у Морави, ови су га и нашли у једноме вртлогу, па пренели у Чачак и укопали код своје џамије — сада чачанске цркве. Смрт Ћаја-пашина, јако је поразила турску војску у Чачку и убила у Турака свако надање, док је српску војску на Љубићу веома обвеселила и охрабрила Команду над турском војском узео је тада Исмаил Бег, Серезлија , а Мухамед Бег Сулејман (Скопљак: Пашић, постао је његов помоћник.