Отаџбина

520

С А ЈАВОРА

позади центрума, пред којпм косу држаху пешацп, под командом капетана А. Симоновића. Око 3 чаоа дошао је био код ових коњаника командант шабачке бригаде I кл. и састао се са бригадиром ужичким, који је коња променио туна. Разговорили се и здоговорили да опет јуриш нареде. У том здоговору са коња, удари куршум брнгадира шабачког мајора Дуку Пешику у ногу, и скидоше га рањена, одакле га два ужичка војника однеше на Јавор. II рани се коњ под његовим ађутантом поручиком Петром Јовановићем. Ужички бригадир продужи ипак руковање борбом, која се продужаваше једнако из заузетих положаја пушчаном и топовском ватром. Турска коњица, око 2 ескадрона покушала је да разбије наше десно крило, али је узбијена артилеријском и пушчаном ватром. Наш ескадрон предводнице, био је позади десног крила иза Камаља и исто осигуравао. Још један батаљон шабачке бригаде послат је на десно крило и сишао иза кућа слама и ограда села Љепојевића. Одаслат је да изврши напад или помогне наше десно крило. Али туна застане иза заклона и не пређе поток због јаке ватре нецријатељске. Војници су пуцали преко потока и наше бојнице, што је било доста несигурно, и ако су они могли јасно видети Турке, на домету пушке, пошто су наши врло близу Турака били. Да би се избегла опасност да наша бојница буде озад од наших војника тучена, послао је потпоручик Ерић, који је био на Камаљу свог ађутанта са заповешћу да озад не пуцају. Примедба. Причао је Др. Порубовић да је било рањених са нашим куршумима, које је он на превијалишту вадио. — А и други су тако говорили, но се насигурно не зна.