Отаџбина

5 22

С А ЈАВОРА

Рањеници су се тврдо држали. Није се могло чути кукање, него само потмуло укање и стезање целог тела. Њих су одводили по два одређена друга на превијалиште, које је најближн старешина ређао, пошто болничара не беше. Мирно издисање тешко рањених беше мучно гледати, неки се од њих превртаху по разбојишту, и ништа их се не тицаше бојна хука. Најодсечнији удари бијаху око коталца, те је јунаку од таквог удара са нишана нушка падала на зем..г,у и њега, чини ти се, није земља жива прихватила. Највигне се муке имадијаше нри изношењу тешко рањених иреко ногу, њих су другови морали носити черенбабице. Наша је батерија добро дејствовала са заузете позиције. Са другог ког места нисмо чу.ш наших топова. Пешачка ватра нродужаваше се непрестано и није се ни с које стране јављало да је нестало муниције. Што је био добар знак. Око 5 часова по подне одступи наша коњица каријером (око 3 ескадрона). Ово нагло одступање коњице, даде повода олабав.љеној пешадији, те се и она осу и поче без .реда одступати. У ночетку одступаху војници брзо пошто беху одморнп, а доцније све лакше. Али тако раштркано и сваки за свој рачун, иђаху, као да је дато «вољно», па како који хоће. Иза Камаља беху се Златиборци подуже задржа./)и, бранећн муницију, али кад непријатељ насили, и они почеше одступати. Ту се нарочито одликова водник Пешо Јордовић. Турци се развише у стрелце, као при учењу борбе с пушком; нарочито Камаљ притискоше па пуцаху на одступајуће најживљом ватром. Неколико војннка метнуше даске и пређоше преко Љепојевнћског потока; али нх труба врати. Нааомена. Мало не оста једна батаљона застава пободена мало иза центрума, као да беше поцерског батаљона и силом је понесе један војник. —