Отаџбина

МОЈЕ МИНИСТРОВАЊЕ

541

да ручам. Јес, ал код куће пуно некаквих људи и жена — молбе и жалбе. — Шта желите ? Кога тражите ? — Вас, г. министре ! — Молим вас да одете у министарство. Тамо је министар. Ја сам овде приватан палилулац, који је гладан, и који хоће да руча. Или ви можда мислите да министри не морају ручати ? Помоћу овога «гладнога палилулца» успео сам за неколико дана да ослободим кућу од свију молилаца и да их концентришем у предсобља обојих министарстава. Тачно у два сахата по подне био сам у мин. нар ирпвреде. У мрачном предсобљу нађох готово сва она лица, која су ме у подне чекала код куће. Навикнут још из времена лекарске праксе да прекинем сва излишна причања, успео сам да за по сахата рагачистим са свима. Одмах пристуиих саслушавању појединих реФерената. Само сам пре тога написао два писма, једно г. Ј. Антули а друго г. Леону МусаФијч трговцу. Замолио сам их да дођу до мене, ако им иослови допуштају. Прво сам примио начелника одељења за земљорадњу и сточарство. Он ми је показао најновије десетодневне извештаје о стању пољске привреде, које подносе окружна начелства, и из којих одељење саставља свој целокупни извештај, који се штампа у службеним новинама. За тим ми је реФерисао о овогодишњој поплави. Да би се помогло оним земљорадницима, којима је велика вода поплавила имања, одељење је потражило савета и од сри. пољопривредног друштва , п на основу његових предлога наредило свима начелствима, да поднесу потребне податке о пространству понлављених земаља, о томе хоће ли «народ" имати довољно семена за сејање кад вода усахне. Осем тога замољено је и шумарско одељење да крајње оскудним земљорадницима. чије су зиратне земље биле под водом, уступи за ову годину по нешто земље од онштинских утрнна. Међу тим . вода се ове године