Отаџбина

МОЈЕ МИНИСТРОВАЊЕ

543

вирскога соја и неколико овнова меринских, Од укрштања ових раса, управа сад има на продају 30 јагањаца. Одобрисмо продају. — Да би себи привукла Ратарску школу, општина Краљевска обвезала седатитој школи 50 хектара земље за практичне радове. Од 1882. кадаје Краљево узело ту обвезу на себе, ево већ шеста година како неће да је испуни, него само пискара и извија. Сетих се, како ми је негда један свршени ђак пољопривредне школе у Пожаревцу писао, да му нигде не даду за нрактиканта, и помисливши да је ратарска школа, без земље за рад, прави апсурдум, наредих начелнику да најенергичније поручп тој општпни, да ћу ја дићи школу из Краљева и преместити је у Добричево, ако општина у најкраћем року не испуни своју обвезу. Г. Чеда Поповић оде , а уђе начелник поштанскотелеграФског одељења, г. Младен Радојковић. Ои је имао за данас да ми реФерише само једну ствар, која би се могла испричати са врло мало речи: Бивши поштар Т. М., који је руковао новинарским одељењем централне поште, упропастио је 8231 динар 30 пара. Он је суђен и осуђен. Ваља тражити од мин. Финансија да на основу височајше уредбе од 1864. пошље из главне благајне, а на рачун буџетске партије за редовне непредвиђене потребе правитељства толику суму, да се исплатн дотичним уредништвима. Од тако просте, кратке и прозаичне ствари направио је г. Радојковић једну дугачку сентименталну и елегичну беседу, која мал' те није трајала по сахата, у пркос мојих упадања у реч и покушаја да га вратим «на ствар». беседу, у којој је било свачега, и расправе о г. начелниковим заслугама за поштанску струку, и о његовим разним пројектима, и о непојмљивој равнодушности свију досадашњих влада према свему томе, укратко, то беше читава жалосна историја етез аггаеп уегкапп1еп Оеше'8. Све то праћено декламацијом и врло финим манирима једног очевидно образованог, али нечим збуњењенога човека. Једва сам га се курталисао. Док је он