Отаџбина

592

СРБИЈА НА БЕРЛ0НСКОМ КОНГРЕСУ

стање стварп. Србија не би могла боље доказати ту своју захвалност, него наставивши свој посао на цивилизацији и развитку, трудећи се да на све стране заслужи поверење, и служећи свима својим силама за одржање мира и поретка на истоку, посла од општег интереса, за који би се осећала интимније везана него икада до сад. Пошто су ове идеје у стању да олакшају остварење онога што намеравају велике силе. то је потиисаноме мило надати се да ће конгрес благоволети да им поклони своју високу благонаклону иажњу >' Није вајде, овај је мемоар мајсторски написан, али ја сумњам да је и сам његов аутор веровао у оно што вели да му је «било мило надати се»; јер није ирошло ни два дана од како је он тај свој мемоар предао, а већ је морао (14 Јуна) да телеграФише своме Господару како је с поуздане стрпне дознао, да пуномоћник руски намерава предложити пуномоћнику аустријском, као транзакцију ову линију: Од Врање, Снегпоље, Цариброд, Пандирало, дакле без Трн а, без Пирота, вез Старе Планине, и без св. Николе. Г. Ристић је против тога пројекта озбиљно говорио пуномоћнику Русије, који се изговарао да очекује одговор из Петрограда. Он је и пуномоћнику аустријском изјавио да не може никакву обвезу примити без сигурности за линију, коју је с њим уговорио, јер Србима није стало до «чистога м Пирота, већ до ириродне границе, а ова је Св. Илија, границом Иишког пашалука, на Драгоман, Стару Планину, Св. Николу. Осем тога јавља да је барон Хирш дошао у Берлин, а он да је позвао Цукића. Сутрадан (15-ог Јуна) телеграФише г. Ристић Књазу Милану, да Аустрија има изгледа добити Восну и Херцеговину, али захтева још и теснац (Новопазарски ?). Чини му се да је успео поколебати Русе у њиховом отпору за Трн и Пирот, али сад они (Руси) покрећу мисао да би требало иитати народ у томе крају, да ли жели да