Отаџбина

604

АПА КАРЕН ј ИИА

казао: да без оке конвенције нису сигурне ни Сан-Стеванске граннце, па ни сами Ниш ! Али ова депеша г. Грујића беше још цвеће и ковил>е! II еп уа уојг (1ев ће11е8 ... (Наставиће се) АНА тЕЊИНЛ РОМАН хДАВА ТОтЛСТОВА (НДСТДВАК) 15. Место где су хтели ловити, ннје било далеко од реке. Кад су се довез.ш шуми, Љовнн сиђе, и проведе Облонскога, наједанкрај баровите пољанице, која беше већ без снега. За тим се врати на други крај, прислони пушку уз једно брезово дрво, скиде каФтан , опаса Се боље, и стаде пробати да лн може слободно да креће рукама. Отара седа Ласка, која је ишла за њима узастопце, чучи сада / спрам њега и наћули уши. Сунце се спуштало иза круппе шуме. На вечерњој светлости, свако дрво одскакаше према осталом дрвећу са својим гранама које су висиле пуне набубрелих пупољака. Из густе шуме, у којој беше још пуно снега, могло се чути како тихо жубори вода у вијугавим ноточићима. Мале тице цвркутаху. Изретка прелети по која с једпог дрвета на друго. У оној савршеној тишини чује се шушањ лањског лишћа, иод којим се кравп земља и избија млада трава. — Та ово се види и чује, како трава растс — речс Љовин сам себи, када виде, како се накривио крај једнога сувог листа, у којц беше одупрла једна нглнца младе траве. Он стоји и гледа час мокру земљу и Ласку, како прислушкује, час голе врхове шумског дрвећа, под гором испред себе, час нсбо које се бсше навукло белим облацима, и почело да св мрачн. Некакав јастрзб, нолако машући крилима , прелстс високо изнад удаљеније шуме. За њим прелете још једап јастреб, истим правцем ; и нестаде га, Тице све живље цвркућу у густишу. Иегде близу захука јејина. Ласка се трже, пређе пажл.иво неколико корачаји, наже главу на једну страну, па ослушкиваше. Иза реке зачу се кукавица. Она два иут закука обично, па онда јој нешто иромуче глас, она забрза, па се збуни.