Отаџбина

ПАЈИ БУЈИ

тише да су окружени мртвом тишином и дубоком самоћом мрачног поља. Не говорећи ништа, она узе једини свећњак, метну га на камин пред мутно и мувама испрљано огледало, и стаде да се спрема за спавање. Он се завалио у велику наслоњачу, нребацио ногу преко ноге, па је гледа, клонуо од среће и умора. Она беше скинула хаљину и остала само у црном сатинском корзету, који је обухватао њен вити стас. Грациозно је дизала изнад главе своје мало мршаве руке. да оплете косу, и кад виде у огледалу свога пријатеља, који се смешио на њу, она му врати осмејак. Ала је љубљаше у том тренутку ! Ала је јако љубљаше! Без жеље. Две ноћи љубавног заноса угасиле су сваку жељу. Али он је био још нежнији у својој изнурености. Пред намештеном постељом. шго мирише на лавендулу, пред два јастука као два близнаца, још у напред уживао је он у милини, што ће да загрли своју пријатељицу. да јој каже лаку ноћ једним мирним пољупцем и да заспи на овом безазленом срцу, које је само за њега куцало. И као да је погађала његову мисао. она приђе, седе му на колено, загрли га ручицама и гледајући га са свим из близа својим лепим и умиљатим очима, које је сан у пола затворио, рече му, као дете које се улагује да би га љуљали. гласом, који је изумирао од умора: «Време је да се паји буји!» III Он је данас остарио у причању љубавних историја, испредању снова. Педесет му је година, а коса седа, у очним угловима боре, и покварен желудац — рђав камен у торби, како се каже. Јутрос, кад се пробудио, горких уста, и прочитао посмртну листу, нпје најпре хтео да иде на тај погреб. Да поздрави мртвачки сандук човека, кога је презирао!