Отаџбина

632

књижевни преглед

годи само једној страни воље, најнижим побудама, а најмање се обзире на ум и на захтеве будућности. — У место дакле да народ своју вољу, употребив све своје природне и умне силе, уреди паметно и природно, он се у таштој обмани о своме господарству, које му се по тепању као детету даје, пушта свакој случајној махнитости, у место правоме уму, и не мислећи да и њему као господару требало би што проучити и промпслити. И кад му се и ова махнитост досади, он појури у другу крајност и прибегава својој страсти, док — док се у борби когод не осили и војском вољу народну, онаку како се она до данас узимала, не груне на чистину и сам је не замени. — За то није ни чудо, што је мало где у свету, да ова последња, чиста и обична. замена није на дневном реду политичком.® — Што се овога последњег питања тиче, ту можда не би било с горега, прочитати мишљење гшшчево у овом погледу пре десетак година. Можда би чланци у извесном дневном листу, потписивани с »—џ—« бацили зраку светлости, која би помогла да се виде побуде овог данашњег пишчевог мишљења. Ми смо пустили писца да сам говори, што је више било могуће. При том смо се трудили да из његовог рада наведемо наричито оно, што га особито карактерише. Штета, што наш писац, који је читао и „ситне бедешке" Вундтове, није прочитао и ову тачку из једне његове расправе, која се баш вољом бави. »Отаро је правило научног испитивања, вели у тој расправи велики немачки философ , да се не бркају ствари, које треба држати одвојено једне од других и то како с обзиром на н.ихово порекло, тако и с погледом на њихову суштину.« Да је наш писац знао то старо правило, онда он сигурно не би дошао на мисао, да нам говори о свим стварима које ми наведосмо и још о многим, које ми нисмо могли наводити. Питање је психолошко (или ако хоћете: философско ) просто. Оно гласи: да ли је човечија воља (с1ег теШе, 1а уо1оп1;е, уо1ип1ав, Ље •\ уШ ) слободна или није? Одговор може бити: јесте или није. Трећег нема. Са свим је друго питање: како ваља уредити друштвене односе према позитивном или негативном одговору на ово питање. То само питање је тако замашно и у исто време тако интересантно, да су се највећи умови, које је човечанство до сад дало, њиме бавили, па ипак је оно још и данас на дневном реду. Г К. као да није разумео саму суштину питања. Узети то боље је и за њега и за нас, но веровати, да је он и поред разумевања питања могао написати и својим друговнма у академији читати овакву расправу. (Свршиће ое). у \р. ЈА и^, у. ј З еснић.