Отаџбина

634

И 3 Д РУ.ШТ В А

пушка, па да листом покрене све Српство у борбу за слободу, давала је маха сепаратизму и нераду у националном правцу.... Ми ни данас још нисмо слободни од нашег шумадијског сепаратизма. За нас су браћа из Јужне Старе Србије »рекалије«, (( гоге», »шопови« —- све друго. само не Срби' Језик, којим се говорило у доба Св. Саве и Неманића, за нас сада није више српски језик! Па такви смо и према браћи из других крајева српских , које крстимо именима „шваба", »шокаца«, „шојака® и т. д. Није чудо, што се с прекором, у сумњи, или без наде гледа на Србију, на онај слободни део Српства, који би требао високо да носи заставу народне мисли и народног патриотизма. Није чудо, што су Бугари могли олако задобијати земљиште на српским огњиштима, остављеним себи самима, без помоћи, без подстицаја, без наде. Није чудо, што је наш, светлога помена Даничић, обилазећи пред смрт источне и јужне покрајине српске, с болом тврдио, да смо ми нашом немарношћу и нерадом упропастили целу једну краљевину српску.... Али данас почиње већ бивати и друкше. Покрет у националном правцу постаје све живљи. Колико се за ово има приписати невољама, које су нам отвориле очи и показале пут, којим треба да иду патриоте српске, толико је нарочито заслуга Друштва Св. Саве, што је тај патриотски покрет отпочео стално напредовати. У првом реду, друштво је самим постанком својим покренуло и пробудило наш успавани патриотизам; својим националним задатком стало је на супрот сепаратизму и оном партизанству, које је заборављало на рад у правцу народне мисли; а живим и енергичним заузимањем заинтересовало је не само српски свет, већ и званичну Србију, за стање нашег племена ван граница Краљевине. Истичући своју патриотску заставу и прокламујући девизу: »Брат јомио, које вере био«, Друштво је Св. Саве постало центар за патриоте из свих крајева српских, свију вера и свију партија. Оно је постало уточиште свега, што српски мисли и осећа: уточиште, у коме нема места провинцијалним или партијским разликама; у коме и љуто завађени партијски непријатељи налазе разлога и подстицаја за заједнички рад; у коме се патриота, забринут политичким невољама, крепи надом и уверењем, да ће за Српство настати бољи дани. Друштво Св. Саве распламтило је ону лучу светлости, која има да нас поведе лепшој и срећнијој будућности. Придобившп за се родољубе и из других земаља српских, друштво се старало, да у сваком крају има своје поверенике, који ће му прикупљати чланове, и преко којих ће одржавати потребне везе и обавештавати се о националним, културним и политичким приликама у Српетву. И, нека је хвала српској свести и српском