Отаџбина

КРИВИЧ1ЈА ДЕ.1А

2. да је она материја, која је некоме дата и по каквоћи и по количини у стању, да некоме живот одузме. 3. да је отров дат потајно и 1И насилно. За отров сматра се свака супстанција, која хемијским дејством може да умори човека или да му разори здравље. ако се ма којим начином унесе у човечије тело. Убиство отроеом обично се врши мучки и подло, тако, да је и човеку врло тешко, да се одбрани од тог убиства. Старији законодавци сматрајући ово убиство као квалиФиковано, кажњавали су убиство г 1ровањем нарочитим отежаним казнама. Законик цара Душана наређује, да се отровник казни по закону светих отаца. Новији законодавци узједначују ово са осталим убиствима и кажњавају га псто тако, као и убиство у опште према томе, да ли је извршено са или без предумишљаја. Наш законодавац казни убиство тровањем по општим правилима о убиству, у ову врсгу он узима и оно убиство, које није извршено давањем отрова, али је учињено тиме, што је у човечије тело унешена друга нека шкодљива материја. (Види јј 179. а. крив. зак .ј. Нарочиту врсту убиства тровањем, наш законодавац помиње у I 309. крив зак. Овај законски пропис гласи: „Ко бунаре, кладенце, као и друге за јавни потрошак опредељене ствари намерно отрује, као и ко отров илп отровее ствари продаји и потрошку или сам изложи или другоме на исту цел преда, да се казни смрћу ако који човек отрован буде и умре". Ово је тровање наш законодавац уврстио међу опште оп&сна злочинства. Узев у обзир велику опасност, која се овако опште опасним тровањем може учинити, законодавац је строг у прописивању казне, али учиниоцу даје маха да и у последњем часу предупреди тровање. За то он у последњем одељку I 309. кр. з. вели: „но ако се онај, који је отров бацио за времена сам покајао и нредупредио да се није никаква штета догодила, да се од сваке казне поштеди.« Тровање бунара и нијаће воде као опште опасно срество убијања, не уиотребљује се више ни у међународним ратовима. I 13. Убиство телесном злоставом Убиство услед телесне злоставе иостоји онда, када је неко својом незаконитом, вољно предузетом радњом злостављао неког без камере да га убије, али је злостављени услед тога умр'о. Карактеристика овог убиства у томе је, што противправна воља при овом убиству не сме бити управљена на лишење живота, но само на то, да злостављени претрпи неке телесне болове. Омрт која се у оваком случају појавила као иоследица извршене недозвољене радње,