Отаџбина

ТАМО АМО ПО ИСТОКУ

87

уста, по њиховом схватању уздижу лепоту лица. Мене је. при погледу ових чељусти подилазило осећање као да. хоће ово «лепо лице» да мп загризе у месо. Ову шареиу слику допуњује једна легија телала најразличнија облика. Овај носи кавез на глави, и нудп шарене тпце са малајског иолуострва ; онај тамо покрио је своју наготу тигровнм кожама, и допушта свакоме, ко му плати цену. да скида кат по кат његову шарену гардеробу, опет оиај наденуо читав навиљак свилених капа из Мадраса на главу, и скида једну по једну иред оним који му купи. — Тако то иде од јутра до мрака; ного се такмаче с језиком, а глас се разлеже по улицама, док те не оглуши или не промукне. На улицама бомбајскнм можеш срести све што ти срце зажели и не зажели. само оно чега највише има у Индијама, и без чега се Индије управо не могу ни замислити, тога нећеш срести, а то је ЕлеФанат. Неколико пута походио сам Индије ; сваког пута крстарио сам по улицама од јутра до мрака . али ЕлеФанта жива у њима нисам видео. Где Енглез тера свој спрег. па бил<> то у Бомбају, Калкути или у самој домовини ЕлеФаната — на Ц('јлону, — ту нема, ове жи•вотиње. Неће Брит шац да узномирава своје драге кОње тим неснретним, гаравим четвороношцем и с тога ЕлеФанат не сме свугде да се појави у својој рођеној кући. Велика индустрија индијска наравно гомила своје ироизводе у Бомбају, најближој пијацп нрема западу, јер на њојзи има највише изгледа за продњу. Велпке радионнце ћилимова из Херата. коже из Сурата, шарених асура из Малабара, сребрног н златног пакита из Де.шја имају у Бомбају своја голема стоварншта, да и не номињсм ириродне продукте, којима ова земља обилује. И да нпје огромне архнтектуре1брамангке, М(Јрали бп већ у овнм лепим и разноликим рукотворинама уочптн древну културу овога парода Тешко свилено ткнво индпјско, проткапо златном и сребрном жпцом, тако је лепо и скупоцено, да се у Европи не може ни израдитн ни