Отаџбина

Т Е Ш К И Д Л. Н И

9

вораше нешто Француски — ја га упитах шта ће са овима бегунцима — а он ми лаконично одговори : избрисаћемо их из листе. Ако је до брисања — помислих — имаћете ви до Јемена још много њих да побришете ; али сам касније сазнао, да ти турски војници имају чудо жилаву природу : они живе у листи по неколико меееци, пошто су сахрањени, и кушају своје продовољство — у гробу. Кад сам сутра дан причао команданту брода, како мрнари наши у пркос пилоту, који је на броду, ескамотирају мртве Турке с брода, оп развуче усне у осмејак. — ЕНгћапИ 1 ; су то — доктуре — не спава се њима с мрцима на броду. — Ја што ће њихов хећим кад опази да му нема људи с кастела ? — Он ће да шути ако је паметан ка' они што су. И хећим је био паметан, па је ћутао. Тај човечуљак — један потурчени потомак Леонидов или Бочарисов, беше се сав изгубио од страха, кад је опазпо, где му војници падају као снопље. Он је свој Кинин раздавао оберучке и болеснима и здравима, јер осим њега и опијума и не имађаше ништа код себе. ДезинФекција му беше још неоткривена земља, и ја и данас не верујем да је познавао онај чудотворни прашак, којим су мрнари свако јутро прали кров, Кад сам се сутрадан рано изјутра попео на кастел, нашао сам га препуна болесницима. Тројица-четворица међу њима бејаху мртви , а на њих су оболели у недостатку узглавка, иаслонили своје усијане главе. Ја сам стајао на дебелој катарци што лежи на кљуну брода и гледао овај жалостан призор. Брод је улазио у грко језеро, а с преда је пиркао свеж ветрић нама на сусрет. Кад сам угледао простра-но језеро иред собом, чисто ми је лакнуло у срцу. Чињаше ми се, да ће невољу нашу однети ветар, који је с часа на час све јаче дувао. Како ') Зликовци.