Отаџбина

10

Т Е Ш К И Д А. Н И

је језеро више миља дугачко и дубоко, мртваци су побацани у воду, али су њихова места брзо попунили нови болесници. Кад смо се прикупили на доручак у салону, заборавили смо за часак нашу мизерију на броду и почели смо шалом да зачињавамо наше јестиво. Пилот је управљао бродом и ми смо у хладу могли спокојно да хуморишемо, као што то обично бива кад смо на широком мору. За трпезом с нама седео је командант пука са својим ађутантом ; обојица Османлије чисте крви, као и остали ОФицири, јер је пук био арапски. Од свију ОФицира само ађутант беше повео собом жену и — пуницу; цигле две женске душе на броду. Ко се није налазио у сличннм приликама, тај не зна, како чудновато одскаче једпо женско лице у гомили од две хиљаде војника и око иедесетине мрнара. Иаравно су обе и даме» биле смештене по кабинама — млада са својим мужем, а пуница «башка». Ова друга имађаше једно ретко преимућство над осталим пуницама : она сама беше млада. То не могаше наравно остати прикривено мрнарским ОФИцирима. п они су се трудили да својом пажњом увере «мајку»> о том преимућству њезином, о коме је, као што ми се чињаше, већ беше од своје стране уверио миралај. Ова Туркиња беше иза руско-турскога рата дошла са својом ћерком из Бугарске у Цариград и ту је њоме «усрећила» једног поручика, који, опет као што ми се чињаше, не имађаше довољно дара, да појми ту голему срећу своју. Пуница се испрва хрбнила оделито са својом ћерком у кабини, али кад је на броду овладала болештина, те тиме наступила опасност за све нас, који бејасмо ту, она је, да би се окуражила, примила учтиво нашу нонуду, поткрепљену командантом њезина пука, и седала редовно за нашу трпезу. Ето с чега је владало добро расположење за трпезом. Изгледа чудновато да једна — нуница може да развесели читаво друштво, па ипак је то био случај с нама. Тиме се потврђује она из-