Отаџбина

> 1Л'0Г?ЛД $ •-~Ч58*Г' ИЈИА СЕ10У1С ТЕШКИ ДАНИ ПРИ ЧА С МОРА Мислим да у свету нема човека, који иоле мисли и осећа. а да њиме не овлада силно узбуђење, кад први пут угледа море. Причали су ми људи, који умеју да причају, како су се, први пут на обали морској, изгубилп у неку неизражљиву побожност, а онн то осећање приписују недостижноме величанству мора. Ја сам разумео те људе, и могао бих им у накнаду за њихове лепе нриче рећи , да се то осећање нимало не би слабило', кад бп случајно дуже времена били крај мора, шта више сазнали би, да се све то више гшдмлађује и снажи то осећање, што се ближе загледамо у зрцаласту површину мора , или све то дуже слушамо ону чудновату хармонију, што се скрива у шуму његових таласића, кад се несташно утркују по шљунку од игала *) или горостасних валова, кад силовито ударају о кршну обалу његову. Море! то је реч, која у себи скрива све милине и све ужасе на свету. Милине, кад се у њему огледа стобојна слика неба, а ужасе, кад се поврх њега разбесне пенушни вали. Ако се у тишпнп осмејкива, мпслио би да милијега нема од њега; ако се у беснилу мути, застрт је сивим ужасом, који ће орце гледаочево да потресе до дна. Море! то је реч, која све светове дели и све светове спаја, Кад их одели, обрнче им састанак, кад их састави, прети им растанком. У њему је доста места, да прими све радостп састанка, све сузе растанка. Кад бих.

') Ниска обала морска, што ј ■ Талијани зову зрја^а*ТАЏБННА Н>К. XXV СВ. 97.

I