Отаџбина

ИЗА КИШЕ СУНЦЕ

41

— Не дам !... II ако је он одведе. обрпјаћу оба брка, па нек се прича !... Море, брука ти је то !... Саг о Нинко главу па, ни жив ни мртав. .. Лепо ми се сажали, кад га видо у очи Митрова-дне на крсту. Гледа га Јаков, гледа па рече : — А што је ти сам не доведеш ? — Како ћу, брате. кад је чувају ка зеницу ! јекну он. — Не пазила се она са мном, отео би' ја њу из божјих руку ! — викну Јаков љутпто. — Па како ћу ? ! — Је ли твојима право да ти њу узмеш ? — Јесте, брате ! — И неће се љутити ? — Ама, јок ! — Е, ајд кући !... За два сата ето ме с њом ! .. Ми се «пренепастисмо», алп смо знали да : што Јаков рече — не порече ... Тек ирви мрачак — док пуче пушка.. . Излетимо и ]а и Нинко на поље, кад — а он води Петрију. Диг о главу па корача, а она уситнила поред њега ка' снаша. .. И чича Сима весео, и Нинко весео, и укућани весели ; трче око њега, и... Бог зна како ... Он само ћути, а усне му се развукле к о кад се смеши. Пнтамо ми : — Како је може украстн ? — Лепо — вели. — Ударпм кроз воће, привучем се вајату и куцнем дваред у брвна. Она изађе. «Ајде !» «Куда. ?» — «Са мном !» — «Ама не смем, чувају ме !" — «Са мном 'ајде !» — викнем и у'ватим је за руку ... И ... ето, тако.. . Ми се само прекрстисмо. 'Натема га било !... Ђидо иа — то тп је ! А нако, ноштен преко изма. Што ти обећа — учиниће. А украсти неће ни зелењка ; и што нађе на путу — одма да оном чије је .... А не д'о ти Бог да га што слажеш ! Он само плаче што ти