Отаџбина

ИЗА КИШЕ СУНЦЕ

43

II И тако и би.... Несрећа, знаш, не оре и не копа, него гледа кога ће унесрећити. Тако и то. Било речено : да чича Ранко те јесени испроси Степанију за Јакова. II већ. Бог зна како, спремало се за свадбу ; свима мило. Али, не лези ђаволе !. . Баш на «Ћимијану» (Аћим и Ана , свечаник, знаш, диже наш кмет двадесет нас са колима, да довучемо дрва за чколу из планине (Цера). 'Ајд, ништа. Кренемо се ми ; с нама и Ранко. Дођемо тамо, натоварисмо добро, па — кући. Ранко се нешто рашћерет о а био је. знаш, шаљивчина — да попуцамо од смеја. Његова кола напред. па онда по реду. Коњи му, истина, мали, али ка : ватра ; само титрају ; а она им се пуста грива лепрша ка' барјак у сватовима...! Идемо тако, идемо — ништа .. Кад бисмо низа страну — док ти се његови коњи „унезверише». Држи он, држн, али они све гори. Док ти ништа не даде Бог. него пуче леви кајас.... Левак п.1ану ; нлану и дешњак ; ждрепчанмци и' сустигоше по «кључевима».... Ранко се понаже мало у напредак, а кола те на један пањ.... Више нисмо ништа видели ; само се диже бугија.... — Устављај !... Устављај ! — викну Навле Крстић. — Шта је?... Шта је ?... питају они од остраг. — Устави, ногибе човек ! .. Скочисмо нас неколико те тамо. Ја, Боже вољани, Боже!... Ама, брате, то би у трену !.., Ето, како је !... Лежи Ранко а чекија преко њега.... А из грдне ране на глави лопи крв — све 'ваке лопте ; и мозак се види.... Неки одоше да уставе његове коње а ми се окупили око њега. .. Знаш што је : не зна ништа за се Е. па то !... — Ранко !... Ранко !... виче Павле. Ништа. — Ја, браћо, шта ово бп ? — Божја воља ! — рекосмо.