Отаџбина

ГРЧКЕ мисли

591

љениим иросторијама. Они су делимице измешани. први са већим грчким колоиијама дуж Дунава ; последњи са румунским насе.вењем од 155.000 душа насељеним у Србпјн међу Дунавом и Моравом, где Румуни, противно Цинцарима на Пинду, одржавају свој особени национални живот. За тим налазимо, да су се од Румуна одвојиле колоније на југ у Бугарску, а од Орба у предео где станују арбанаске Гоге." ') Овако свршивши своје белешке и оцене о Цинцарпма, писац бележака лондонске етнограФске карте прелази на Арбанасе. Те су му белешке још занпмлЈНвије. и ми их препоручујемо особитој пажњи наших читалаца тмм внше што су Арбанаси међу нашим и грчким границама. Знатнија места ми подвлачимо. »Арбанаси, Шкипетари или Арнаути, потомцп су и представници старих Пелазга, оореклом из „Илирске" другим речима, ио иорекду и елементхрним околносгима арави су Грци. Овај Факт је сад јасно доказан, не само студијом арбапаског дијалекта, за који је Фпло тгија доказала да је једна Форма грчкога језака, 2 ; него и националним кара.ктером Арбанаса, који је такође ванредно сродан са грчким. Значајно инак да су две велике гране, на које су Арба') Занимљиво је уноредити с овим што се овде пише о Циндарима (јужним Румунима) шта веле Румуии и други који кроз грчка стакла не гледају. Пуквил. је у ночетку овог века бележио да има 80.000 Циицара, Крус им даје '250.000, Дисије 330.000, Рекли 200.000, Хајшинг 350.000, Хаи 500.000, Волинтпњан 1,У00.000, једна букурешка географцја од 1873 чак 1,500.000. У Румунији се основало друштво иод именом »Дакијско браство", које се брине о школама и о лародном образоваљу Циацара јужпе Турске. Оама Порта цре веволико година узимала је једним актом у заштиту Циндаре и љихове пгколе од насиља грчких владика и агитатора. Што су неке диндарске иородиде у ночетку овог века иотпомагале јелинско ослобођеве, тоје било из љубави према општој слободи, али кад су Грци почели да гњаве народно румунско осећање у Цинцара, наишли су и у њих на отиор, као што су наишли и у Бугара и Срба, скојима су опи некад овако исто рачунали. Све је ово добро имати на уму, да би се како треба уочила и схватила погрешна и агитаторска политика садашње Грчке. Види о овоме БхеГепђасћ Уб1кегкиш1е 081еигора'з. Г >агтв1а (1(; 1880, I, стр. 299 и д. г ) »У ствари арбанаски језик је много сроднији грчком пего келтски енглеском, и баскијски или Фландријски Фрапцуском. Мало је Арбанаса кој и не говоре Грчки*. — Тако се допада писцу бележака. У осталом то пије нимало истина. Најновија истраживања обележила су јеаик арбанаски као са свим засебан по своме склону и по граматиди, а као врло агешовит но речиику, пошто је и народ арбанаски непрестано био изложоп врло живом додиру с несродним народима са свих страна. Ако су јужни Арбаааси јако подлегли утицају грчке нросвете, ко.ја нањих утнче вековима и која им је мноапво доисга погрчила, то не може вредити у истој мери за северне Арбанасе. који су у том ногледу у сличној вези са својим северним суседима Србима. Старија римска влада п везе сЖталијом отвориле су нут и јаком утидају романско-италијанском. С тога је погрешпо што писац своје гледиште, донекле онравдано за јужпе и најјужније делове арбаааских нлемена, шири на цело арбанаско нлеме без разлике.