Отаџбина

590

ГРЧКЕ МИСЛИ

елеменат, ма да могу социјално сачувати евоју националну индивидуалност — Ове народности могу Фигурисати само у статистичким подацима. Те врсте су народи: Јермени, Јевреји, Цигани, Татари и Черкези." С овим приступом писац се упушта у расправљање о пореклу. о језику и о вери Јевреја, Цигана, Татара и Черкеза. И пошто је то учинио, прелази на Кудовлахе или Цинцаре (македонске Румуне). иПоложај Куцовлаха разликује се у многом погледу од ових раса. Они су остатак од старога сељења са обала Дунава и настањени су делимпце у маси по селима око планине Пинда до грчке границе, а делимице су раштркани међу грчкпм становницима Бпира, Тесалпје — и у малом броју — Македоније. «Византијски историци помињу сељења скитачких влашких племена, која су за време XI. и XII. столећа била пошла на југ, нешто потиснута од других, а нешто и по својнм урођешш скитачким навикама. И дан дањи »Влах« на грчком језику значи пастир .ч или чобанина, врсту рада којему се они искључиво одају, и којега ради периодички мењају своје летње и знмње стапове, као што то описује К1г Непгу Но11апс1 у своме „Путовању по Албанији«. |Тга\е1а јп АЉаша, Бопс1оп, 1819, уо1. I, р. 133). „Међу тим мало по мало утицај око .шог грчког елемента бно је тако велики, да су се Цинцари не само почели срођавати и мешати сГрцима, него по једној вери сГрцима нримише грчки језик у цркви, у школи, у својим пословима и у свима друштвеним одношајима. Њихов рођени језик, и ако по корену латински, сад је у пола погрчен, а говори се само по негде и то искључпво међу женама у најзабаченијим сеоцима. Људи по селима и влашко становништво по варошима обичио говоре грчки. Шта више, они деле с Грцима све аспнрације и симпатчје, и у свима приликама идентиФиковали су своју судбу са грчком. Неки од главннјих грађана Мецова — цинцарске главне вароши, — Топшца, Стурнари, Аверови и други — обогатившч се трговином, жртвовали су свој новац на завођење и издржавањо школа и Филантропских установа у Грчкој. По томе, рачунајући да их има н ;г 30.000 душа свега (Финлеј узима на 50.000) они сачињавају за сваки случај једну н исту националну масу са Грцима, много више но што становннци Велса чпне део енглеског народа. „Прелазећи на многобројније румунске масе на другим крајевима полуострва наћи ћемо да Румуни и Срби станују у јасно оде-