Отаџбина

ГРЧКЕ мисли

589

очевидно шгампаним само у политичкој намери. Али нас на то осмељава. што се те речи врло добро иодударају с оним што је довде изведено из речи познатпх знатнијих људи, те се она анонимна етнограФска објашњења тиме управо оверавају. А осмељава нас на то још више што у том смислу доиста и ради грчка пропаганда, која се у последње време, осећајући ваљда да је на дневном реду Македонија, креће много живље него до сад. Писац уводних наиомена најпре даје кратак општи поглед на расе овим речима: »Разне народности и расе које станују у Европској Турској и у западним деловима мале Азије, а на име: Румуни, Орби, Бугари, Арбанаси (подељени на Гоге и Тоске) Куцовласи (Цинцари), Грци Турци, Чивути, Цигани, Јермени, Татари и Черкези — све су мање. или више обележене замршеном разноликошћу порекла, језика, наРодног карактсра, политичких околности, друштвеног уређења, умног развића и религије. „У погледу религије имамо да их поделимо на мухамедовце православне и католичке хришћане, глигоријевске Јерчене, унијате, Јевреје и незнабошце (поганике). »Оспм послсдњих двеју вера ни једна од осталих не може се узети као искључива вера појединих раса илп провинцнја. Тако је исто и сам језик у много случајева погрешан и непоуздан показалац народности, јер, као што ћемо даље Осведочити. у току политичких обрта разни утицаји наметнули су поједине језике, негде искључно, а негде делимице, у крајевима, где обичаји, традиције, вера п симпатије народа још непрестанце показују другојачију исконску народност. „У оваким околностима, изгледа преухитрено, да не кажем немогуће, определити плајвазом размештај и мешавину раса, језика и вера у Турској. Тога ради задатак једне практички употребљиве карте тнх иредела мора бити, да објасни и представи садање одношаје, у којима те народности стоје једна спрам друге у својим правим размерима, имајући вазда на уму веће староседелачке масе, које су настањене у непретргнутим просторима и које, не гледајући на површне разноликости, састављају једно солидно тело; ман.е пак народности — које су, будући иностраног порекла, расејане тако рећи између староседелаца и које сачињавају мали део целога ста новништва, неонходношћу су осуђене, ма какве промене биле у Европској Турској. да се политички претопе у надмоћни главни