Отаџбина

ГРЧКЕ МИСЛИ

593.

једначено са Грцима, писац прелази на другог још занимљивијег члана балканске дружине народб. на Бугаре. Чујмо! „Бугари су измешан народ. склопљен Фузијом монголскнх и хунских племена, са пуно татарске крви у жилама. Том мегаавином они беху већ очврсли као особена раса, кад су оставили своја ирва станишта око Дона и Волге (откуда им долази име Болгари) и кад се беху упутили к Дунаву. потискујући пред собом Оловене у југозападном правцу. То је поглед на њихово порекло и развој усвојен и од великог панславистичког етнограФа ШаФарика (81а\У18сНе А11;егШитег, I, 5, II, 89) који описује старе Бугаре као мешовит народ, осведочавајући очевидно самим језиком, да они не воде порекло од Словена. И заиста Бугари су тек од скора почели називати се чланом велике словенске породице, не обзирући се што их од остале словенске масе одвајаЈу Румуни, народ са свим друге расе. Али због додира са словенском расом, Бугари. аа време њихова становања на Балканском полуострву. примише у свој, и пре тога мешовити. говор велико мноштво словенских речи. Међу тим бугарски језик има у себи много и турског елемента; и сличпим начином Оловенн у Турској усвојили су многе бугарске речи, којима је корен у словенским језицима непозиат. Стогаје велика иогрешка говорити о „иогрченим Словвнима" на. југу Балканског иолуострва. Несумњиво је да су после њиховог првог настањења на југу од Дунава у VII, веку. Бугарн скоро сваке године упадали у Илирију, рушили и пустошили вароши, долазили до самих врата цариградских, допирући чак и на југ Мореје. Али су они као и друге дивље хорде у средњем веку ударали на отпор и повлачили се, остављају&и за собом са мо незнатне колоније, које су здравији и образованији домаКи елементи у брзо ирогутали, и сав траг тух туђих упада налази се данас само у необичним туђинским географским називима. Једино евроиско земљиште које су Бугари задржали у неосиорној својини, иружа се између Дунава и Балкана. То .је стара римска провпнција Доња Мизија, у којој је у почетку становао старински народ Гете. Овде су се Бугари припитомили и угладили пре краја IX века током мирољубивих одношаја с Грцима услед становања у образованим пределима и услед увођења хришћанске вере, коју су им проповедала два грчка калуђера Св. Ћирил и Методпје, за које су Словени исго као за Александра Великое и за Бугарг касније арогласили да тобоже ирииадају великој словенскпј заједници. „Северни део Балкана иоказује јасне трагове дуге и трајве бугарске окуиације. Али, јужно од тога простора и планине Шаре, 0ТАЏВ1ША КЊ. XXV СВ. 100 . 38