Отаџбина

594

грчке мисли

т. ј. у северној Тракији и Македонији Вугари за време последњих седам векова никада нису били стално настањени, нита су успели да оснују какве знатније колоније. У оно мало прилика где би задобили земље, они су вазда волели отворене равнице, јер су угодније за номадски живот. Тога ради и сад налазимо да многа села имају бугарска имена, докле су све вароши остале грчке. Знатно је још да сентомене да веКина, пБугара", из северне Тракије и Манедоније, воде своје аорекло од Јелина. За време једне мрачне периоде унутрашњих трзавица и административног мртвила измешано грчко и буг&рско насељење тих крајева иретоаило се мало ио мало у неку нову заједничку масу, ни чисто бугарску ни чисто грчку с у којој има и грчкога и бугарскога. Овај мешовити народ може & обележити као »Бугарофонски Грци, <( јер је лако доказати, да Грци иревлађују у том саставу. Опољни изглед ове расе јако се разликује од Бугара на северу Балкана. Ови последњи су чисто монголског типа, докле они на југу имају кавкаски, а врло често и чисто грчки тип. Осим тога њихов карактер, нарав и обичаји њихови једнаки су са грчкима. Одело им је истоветно са грчким. Прави Бугари носе увек широке чакшире до колена и доколенице стегнуте уз ногу, и уз то карактеристнчну, налик на цилиндер капу, или калпак од црне јагњеће коже. Језик БугароФона ие само је углађенији и мекши од северпо-бугарског, него је још помешан са огромном количином грчких речи, савршено непознатих чистим Бугарима. »Њихове су традиције грчке, и они су се увек идентификовали са Грцима, нлзивају&и себе: „Тракијанци" и „Македонци" а никад „Бугари^ — што им је изгледало иогрдно 1 — тако да је јужни део Балкана био увек аознат иод именом Тракија и Македонија. У њиховим црквама, школама и коресионденцији, они сеслуже грчким језиком, који разумеју и уче.' 2 Они су још, са малим и незнатним изузетком, остали верни Цариградској Патријаршији, и оно тако звано »Бугарско питање« — за које се сад зна да је било унрав.вено не на повраћање црквених права, него на частољубиве политичке планове, еда би се установила панславистичка заједница 1 Г. Куаинери, миого-годишњн Француеки консул, овако пнше у своме деду: Уоуаде Дап« 1а МасеАогпе (уо 1. 1. р. 76). »Вугари се поносе да се аову Грда.... изгледа им одличније сврптити грчку школу, пошго им бугарска не даје онако нотпуно образоваае као грчка. — Вредно је забележити да ово северно Македовско и Тракијско насељење зове ираве Вугаре Шоиовима; византијски Грди називали су праве »Бугаре« кондрокеФалима т. ј. дебелоглавима. Турии увимају имн Бугарин као ногрдно.* 2 Ова надмоћност Грка траје данас свуда у Румелији и Бугарској. Најбогатије трговачке куће, ханови, најбоље школе нринадају Грцима. Држи се пак, да где грчка надмоћност ирестаје, онде почиље варварство. Шпсте, 1гса вгиг 1а Тиг^те. II. р. 175."