Отаџбина

39*

ГРЧКЕ МИСЛИ

595

са Цариградске стране Балкана. — Показало се немзћно на југу ове планинске баријере. где у ствари нема и не може захватати земљигата ни у осећању ни у спмпатијама народним. 1 Није друкчије ни у Македонији. Оолунски, Касандрпјски, Беријски и Серески санџак, броје скупа око 250.000 душа, све скоро правих овејаних Грка; грчки је по срцу и намерама и остатак ове провинције становницп Јениџе н Водене. већина становника у Дојрану и у Струмници, а велики део оних у Аврет-хисарском санџаку; на десно.ј обали Вардара, граби се за грчку националност. „Овај процес, тако рећи природне селекције још се боље и јаче опаша постаиком грчкнх школа (од којих прилажемо статистичке податке) у сваком селу и вароши Те школе подижу и издржавају сами становници, који набављају грчке учптеље и тпаљу драговољно своју децу да уче, како они вело, свој матерљи језик. Са изузетком неко.шко чисто бугорских насеобина у непосредној близини Балкана, које су обележене попречпим линијама, цела је остала Тракија и Македонија грчка са етнологиког гледишта ; које се потврђује, како предањнма и историјском очевидпошћу, тако п садањим стањем овога предела и народа. (( Све пас ово дакле доводи до закључка, да су на »непромеп • љивом истоку" мимо свс велике трзавнце и пеописане несреће, етнолошки однсси становника, иросто реАи, остали неаромењени, и да грчки елеменат одржава своју традиционалну надмоКност у свима земљама, које су виле јелинске од старине. Цела бугарска обала Црнога Мора насељена је искључиво Грцима, који се пружају у унутрашњост и броје на 60.000 душа. Идући даље па југ, наилазимо на грчки елеменат измешан са другим већ споменутим ра•сама, надјачавају&и ио броју, богаству и умствзном развиИц све ио Тракији и ио Македонији. Та аретежност све је виднија, што дола1 »Изузииајућд варош Крк-Клисија, тде има око 110 породица, не може се наћи пи једна бугарсва ни словенск I кућа од Цариграда иа до Доепоаоља. ■Словенски настањени елемзнаг не сидази иза Пловдива. У Тракији има Вугара који сами без породица долазе; облчно дођу у пролеће, авраћају се у јесен на вилајет. Грка је пуно у веливим насељеним селима дуж БзсФора, они гамижу у престоници, у Силнвраји, Родосту, Чорли, Вургасу, Демотици, и у свима варошима између Цариграда и Марицз, у којима не може човек видетн ни једног Словенина. У самома Дрзноаољу где је 1818 било 80.000 становника, Грка је више него Турака и остале раје укунно, а нема ни једне једите бугарске ила словенске породидв. Све бугпрсхе дамз које је г. Вданки видео да нграју на балу код Фр шц. консула у Дреноаољу. биле су Гркич>е\ али овај путпак као и аегов сународник г. Сипријан Робер тражио је Вугаре, и снујућк нолитичке теорије, хтео је да види Бугаре и онде, где их није^ног нема. Где год виднмо село које показује чистоћу и напредак, грчко је; где је што засејано — то су Грци урадилн. Шмамо тачних стгтистичвих података, али г. Лејард поверљиво тврди, да у Европској-Турској има 1,751.0) ) Грка. Ја пак држим да ћете бити ближе истини ако овај број помножите са два*.