Отаџбина

596

ГРЧКЕ мисли

зимо ближе мору. У Тесалији једини ст-ран елеменат Ту-рци, са свим су аогрчени — и доиста сви Турци у Јариси говоре грчки — али их и ту мало ио мало нестаје као и у другим деловим а Турске. У северном Епиру моћ иогрчавгља осећа се јаче но игде, а готово сви јужни Арбанаси аримили су грчки језик, аошто су жртвама на бојном иољу зааечатили савез са својом бра&ом Грцима. Крит, Самос, Кио, Мпти.шна и остала острва, грчка су до последњег човека."| „Етнолсшке карте евроиске Турске до сад публиковане, оснивале су се очевидно — ако нису биле диктиране — на извештајима и интересима панславистичких друштава 1 , која теже у погледу Турске да у њој покажу што већу раширеност словенске ра е од Дунава до Белог Мора. Али пошто је морска обала на јужној страни Балкана приступачна, те су је описивали разни путпици и консули, није било могућно обележити је као словенску земљу, и за то они једном узаном браздом обележе земљу, насељену Грцима, начинпвши да се иета пружа дуж црноморске обале далеко на север до близу ушћа Дунава, и тим начином створе лажан утисак непартаичности и научне тачности. Практична последица ове самовољне поделе била би та, да би се у сдучају поделе земљишта маса унутрашњег насељења признала за словепску, и на том би се основу тражила с правом и она узана грчка приморсиа бразда као једини излазак на море на основу већмне, које се тражење не би могло с разлогом одбити. Међу тим становпици на обали у ствари су само авангарда других грчких становника даље у унутрашњости северних земаља, који тога ради и траже право на надмоћпост на Средиземном Мору." 1 ) »Паиславиетичка друштва стаЈ ају се да занаху истнну иоздатом својом вештином, плавећи Европу измишљеиим етнографским картама, које показују Бугаре од Дунава до Средиземиог Мора. Ове се карте проираћају лажпим статисти1ким подацима, ио којима Бугари броје пет до шест милиона. Први је ШаФарик, чувени панслависта, надртао такву карту, коју су лукавством успели да протуре немачким издавачнма са малим променама, дабијој се дакше веровало. Ствар је веома вешто ирикривана из Москве и из Петрограда, да су многи књижевници узели те карте као тачне географске и статистичне податке, не сумњајући ни у сну на једпострани пансдавистички одбор*.... 1|Оок 1о 4ће Ва1кап од год. 1376. «тр. 8: ,Еад је дошло до утврђивааа границе б}гарског Ексархата, генерал Игњатијев побринуо се да се у Ексархат узму обе стране Балкана, а кад буде тражио од идућег нонгреса проглас административпе автономије - којој ће једног деиог дана следовати потпуна автопомија — за словенске провииције, он ће изјавитн, да словенски елеменат иревлађује кроз цео бугарски Ексархат. Са том мишљу и иамером штамнане су ШаФарикове, Еипертове и Петерманове карте, како би у згодном часу Русија увек могла доказивати као што и доказује надмоћност словенског елемевта у Тракији и Македонији и у свима покрајинама, где у ствари Грци претежу.« Тако је писало то енГлеско перо године 1876. Али кад су се Бугари 1885 окренули од Гуса, енгдеска су пера терала дотде, да су скоро готова била тражити за њих Сап-стеФанске границе. Најбољи доказ за дубљину уверења и за каквоћу евДопске политике.