Отаџбина

ГРЧКЕ мисли

597

*

После расправе о етнограФзком сташу, из које смо горе навели но најзнатија места, писац црелази на етнограФску статистику. У томе послу он се понајвише служио извори ма и подацима који су у нас мање знани или пристунни, и тога ради ћемо и из тог одељка саопштиги оно шго је најзнатније без икаквих коментара. Не треба сметнути с ума, да се свуда Турска узимље по њеном стању пре последњег рата. онако како је бпла 1876 године пре носледњих ратова. У почетку овог одељка писац опширно говори о тадашњој подели царства на вилајете и о тегоби статпстичких прегледа у Турској. Турска т. ј. никад ннје покуша^а да начини попис по европском статистичком начнну. Н>ени пописи се граде једнако по обичајима средњег века, узимљу ј обзир мушке главе свију вера ради тога, што се од њих тражи пореза ; а деле свеколико становнпшгво на мусломанско и хришћанско ради тога, што се војници траже само од мусломана. С тим напЈменама прећи ћемо сва присгуппа разлагања и ућићемо одмах у саму ствар. »Први покушај општег и систематског попиеа целога царства учињен је године 18 4'', ка; је Рлза-па'ла , тада взјни миниотар реорганизовао војску по ново.м регрутиом систему. По томе попису, У самоме Цариграду и предграђима нађено је 891.000 становника. Могуће је да су се цифре које је Ахмед ВеФик еФендија дао Ј" бичинију оснивале на тим подацима. Рачунајући та ^ање васалне државе, ста говнишгво европсле Турзке и озтрва овлко се бројало

оТврђења г. Убишнија, која не качују извор из кога су црпана и разликују се много од горњега. Ценећи целину становништва на петнаест и по милиона, он га делп по вери и по расама овако:

Мусломана • • • • Православних • • Католика • • • • Јевреја Цигана

5,910.000 9.п50.000 650.000 60.000 • • • • 80.000 С в е г а 16,350.000