Отаџбина

602

1'РЧКЕ МИСЛИ

Свега хришћан; Мухамеданаца Јевреја • • • Цигана • • • ■

• 6,225.000 • 2,900.000 75.000 • 150.000

С в е г а 9,340.000

На посдетку примедбе се враћају на најјачу страну грчких претенсија, на сувремену, по њиховоме мишљењу најјачу основицу њихових претенсија, на снагу њиховога умственог и школског жнвота, њихове просвете и њиховога језика. Вредно је да узмемо на ум неколико посматрања и из тога одсека примедаба. Чујмо дакле ! „У земљи где >права не даје на нросвету нн паре од свога прихода, и где се државни организам ни најмање не брине о усавргаавању јавне наставе , најодлучнији доказ о надмоћности једне расе над осталима најбол>е се може тражити у њеној просветној енергнји и у њеној књижевној 'надмоћности. У Тракији и у Македонији, око којих се земаља панславистичка иропаганда највише отимље, нема сада других школа сем грчких. 1 ) Тек од пре неколико година покаеаше се бугарске гаколе, неке скоро основане, а многе отете — за време агитације око »бугарског црквеног питања® из руку грчких општина. Па чак и у тим школама, у које — не треба сметнути с ума — учитељи долазе тајанствено, са стране, нарочито из Русије, и нуде бесплатне, без сумње са друге стране богато награђене услуге, безазленим сељацима по мешовитим балканским окрузима, који, прелазећи радо на страну онога, ко више плати, дају се завести изгледом на бесплатно школовање. „С друге стране, грчке школе — којих су мало њих обезбрижене Фондовима — издржавају се пожртвовањем самих општина. ГГри свем том , оне су у већем броју, савршеније су одређене, и биле су ту од векова. Од школа у Тракији, она у Епивату бележи се од 1796, у Родосту од 1 753, у Мадисту од 1784, у Дренопољу од краја седамнаестога века, у Скопљу од 1812. У северној Македонији Кожани су се увек. сматрали као средиште грчке науке, пошто се тамошња изврсна јелинска школа доводи од 1668, а она у Москопољу — месту рођења барона Сине — од 1750. Већина осталих школа броји по 30—40 година постанка, а установљене су мало но мало, као школе за грчки језик, старањем манастира и светогорских ') Како се леио нисац певешт чиии српским шкодама цо Маведоиији, за које се зна од самога почетка просветног нокрета, ма да су их грчке вдадике увек гледале мрско и преко ока.