Отаџбина

грчке мисли

603.

калуђера, који су, отварајуКи ново светлије доба, почели да распростиру просвету по грчким провинцијама у Турској. Ов« кретање не би могло одржати превагу у иоменутим пределима, да они нису били свесни своје иародности, и да нису били проникнути л>убављу свога народног грчкога језика . 1 ј Неодољива ова старања за просвету не само једне класе, него целокупног једног народа, изнуреног претераним дацијама и спмовољним глобама: одушевљена ова тежња да се уз ма какве жртве изврши обновљење своје народности, заиста је најочевидније и најсилније, у моралном смислу, сведочанство о јелинском пореклу народа у ТракиЈи и Македонији, најразговетнији доказ којп може сведочити у овом питању. Тако дакле, грчки елеменат претеже и бројем и умном снагом, и видимо га где живо ради у тим земљама, како би извршио своју традиционалну мисију цивилизовања. У грчким школама Вугари и Јевреји траже оно што не могу да пађу у својим школама; грчке школе су прве преломиле варварски систем затварања женскиња и њихног повученог живота у Турској, а грчка књижевна друштва и заједница светле се чак и у најзабаченијим и најудаљенијим варошицама Тракије и Македоније — у Силиврији, Родосту, Еносу, Дренопољу, Пловдиву, Кркклисији, Серезу, Солуну, Костуру, Битољу, Магарову, Корчи и т. д. — као звезде преходнице и претече лепше будућности«. Још долазе таблице о стању грчких школа по Тракији и Македонији у години 1875, које осгављамо на страну бојећн се, да овим наводима нисмо и сувише умири.ш наше читаоце. Овим бисмо могли свршити, јер се из свега довољно види, на чему су основане теорије које су као ресултат ') Истина је дела да се, благодарећи новољнијнм окодностима у којима су се Грци налазили, просветни иокрет ирво међу њима нробудио. Истинаје а то, да је њихово пробуђење иомогло многим Словенима и Румунима да и он и, нознаду дужности нрема својој народности, и да се и међу њима почне просветни иокрет. Али ако су се грчке школе из љубави нрема просвети држале и ио негрчким православпим крајевима на иолуострву Балканском, велика је погрешка узиматп, као да.то подизање школа значи признавање грчке народностиУ оно време је школски покрот руководила дрквена власт. Да су грчке владик е ишле више за народппм осеКањем своје пастве, него ли за својнм јелиноФилнзмом — што им је управо и дужност била — на многим би местима много раније постале словеиске или румунске, а не грчке школе. Баш ове 1890 годиае, кад се ове врсте пишу, костурски грчки митрополит покупио је словенске књиге и забравио словенску службу у једном словенском селу јужпе Македопије, које није признало Ексархију. Ето којим се иутем каткад долази до народног одушевљења грчког! А свак нна да је таких примера увек било. За Тетово свак вна. да су у њему Срби. У нролеће ове 1890 године грчки прозелити из Скопља потнлатили су тетовскога једног поиа, да се потпише на молбу за установљење >народне грчке школе*. А гу молбу наиисао је грчки учнтељ из Скопља! Ето којим се путем често долази до »љубави свога народног језика."