Отаџбина

СРБИЈА НА БЕРЛИНСКОМ КОНГРЕСУ

59

вододелницом излази на караулу Суви Кладенац. Најзад окренувши се на исток контрФорима планина, између Раковице и Попадије, прелази преко брда Рабиша и свршава се на Дунаву између села Глоднице и Зеглице.» Али кад је се г. Ристић уверио да нема ништа од Гилана, он се трудио да спасе Ново Врдо, и поднео је аустроугарским пуномоћницима свој други пројекат о новој граници Србије. У томе је пројекту до Кознице све као и у првом, иа онда наставља овако: аЗатим вододелницом Гилана и Прилепнице досеже до Мораве коју прелази код села Пограде. Одатле гранична линија пење со до на врх Карадага близу села Мирошевца, где излази ва границу Врањског и Кумановског среза, иа онда дуж те границе она прелази брда Рујан Свети Илија. Кључ, Бабина Гора и Цр.ни Врх. Одатле вододелницом цагиње на северо-исток, црелази брда Стрешер, Мешид, Равна Шиба. Огорелица, за тим на исток преко брда Костурнице и Љубеша идући непрекидно вододелницом Струме и Искра с једне и Нишаве с друге стране, стиже на брдо Радочину у ланцу КоџаВалкана. Настављајући за тим у северозаггадном правцу, гранична линија иде крестом Ћипровца Валкана и Старе Планине, прелази Св. Николу и вододелницом излази на стару границу близу карауле Рсовати Камен. Одатле линија иде старом границом до карауле Вршке Чуке, па онда наставља вододелницом до Дунава." Пошто је питање о новој југо-заиадној граници Србије било сазрело за мишљење стручних (техничких) људи, то је конгрес упутио то питање војној комисији, у којој су биле заступљене све уговорачке силе на конгресу. Задатак те комисије био је да са гледишта геограФскоетратегијског обележи нове југо-западне границе Србије «у извесном иростору.» Какав је то простор, видели смо напред.