Отаџбина

08 СРБИЈА НА БЕРЛИНСКОМ КОНГРЕСУ

г. Ристић беше најпре предао поверљиво аустроугарским пумомоћницима овакав свој пројекат за нове српске границе: „Граница Србије ићнће коритом (Тћа1уе§) Дрине, обухватајући острва ко!а су и до сада припадала Књажевини и остављајући јој Мали Зворник и Сакар. Ова линија поклапа се са старом границом до реке Увца, па онд? иде уз ту реку до њеног слива са Кладницом. Одатле гранична линија пење се на кресту (сге(:е) планина између Кладнице и Увца и дуж тих коса хвата стару границу код Дивљег брда. Одатле старом границом до Копаоника, одваја се од њега на врх Канилуга. идући јужном падином соп1;ге{'ог1;ј Конаоника. поклапајући се са старом границом Новопазарског пашалука, прелази над левим извором потока Бпстрице. Одатле линија се одваја од границе Новопазарског пашалука, наставља се вододелницом потока Самодрже и Мојанче и досеже до реке Лаба, прелази ту реку, пење се планином Гранашницом, предази Печевачко и Козничко брдо, па онда вододелницом између Брезалице с једпе а Жеговца и Смољуше с друге стране, удара у Мораву коју прелази близу села Будника. Одатле, контрФорима Карадага гранична линија иење се на врх те планине близу Џами-Карадага, па се онда окреће на југоисток, прелази линију ВрањаКуманово код Хана Муратовца, нагиње на исток и прелази Пчињу близу села Мучилова. Одатле линија окреће на северо-исток, пење се на планину Козјак, прелази преко брда Ћунрине, Думавице, Бабине пољане и досеже на северу Црни-Врх. Одатле нова гранпца иде вододелницом. нагињући на северо-исток, прско брда Стрешера, Мешида, -Равне Шибе, Огорелице, па онда на исток преко брда Костурнице и Љубеша, непрестано дуж вододелнпце између Струме и Искра с једне а Нмшаве с друге стране она досеже на Радочину у Коџа-Балкану. Настављајући северогападно гранична линија иде крестом КппровцаБалкана. преко Старе Планине, нрелази Св. Николу и