Отаџбина

1РЧКЕ МИСЛИ

71

иста могу расправити питање коначно, и једино оне могу дати озбиљне гарантије за прави мир у будућности. То значи да нас само у трећем случају очекује нешто извесно; а у ирва два случаја да све зависи од среће и олучаја, којему ми, нити ћемо моћи заповедати, нити га у иоследњем часу променити. Јер, ко може одговорити шта је крива Србија, што је онако прошла на Сан-СтеФанском миру ? Ворба међу народностима на Валканском полуострву, и ако није никада до сад отворепо у садашљем националном облику вођена, ипагс испуња све оно што се зове историја народа на полуострву Балканском. Под различитим облицима она се овде води ево више од хиљаду година. Све што је који народ на Балканском полуострву до сад пропатио, пропатио је ове борбе ради. Може бити да будућност у себи крије најтеже и најодсудније часове за судбину ових старих пријатеља и непријатеља, заточника и паћеника. Писано је доста о потреби слоге међу балканским народима, али врло мало о начину како се ти народи могу сложити. И оно мало што је о том писано, написано је на памет, по добрим жељама а без познавања тегоба и неирилика, којо ове народе растављају. Тешка тугаљива иитања њихових етнографских граница, главни извор њпхове неслоге, главни узрок РБнхове дугачке и несрећне исторпје, испитивана су увек једнострано. или је преко њих прелажено сувише брзо. Међу тим баш је у том питању средиште свију тегоба; узалуд је обилазити га и расправљати олако. Јер треба знати. да кад би се како ваља расправнло то тако звано етнограФско питање балканско (које у самој суштини није чисто етнограФско питање), тим би самим била расправљена и сва будућност* балканских народа. Ко би то питање расправио, уклонио би све сметње срећније балканске будућности једним махом. Где су, дакле, сметње ?