Отаџбина

28

ПРИЛОЗИ ЗА. ИСТОРИЈУ

Порта је слала своје комисаре за сваку ситницу. Командант београдског града правио је српској влади не само тешкоће у набављању олова за муницију, него се мешао чак у репертоар београдског позоришта, протестујући, кад год се одигра какво историјско парче, које није за Турке пријатно. Руски консул утркивао се с аустријским консулом у Београду и са генералима у Земуну, ко ће већи утицај у српске послове задобити. «Уставобранитељи» почеше онога дана, када су се вратили у отаџбину, радити на томе, да дочепају сву власт у своје руке. Али сада су били много мудрији. Најпре успеше да увере књаза Милоша, како и они увиђају да нема другога спаса Србији, него да се он врати на владу, и да су они готови подићи народ у његову корист. ако им он помогне. Добивши од књаза Милоша 15 000 дуката (нреко Здравковића Ресавца, сина Милосављевог), они са његовим новцем и у његово име, обећавши уз то смањити порезу од пет на четири талира, стадоше спремати буну против књаза Михаила! Таман је срггска влада ухватила Ресавца и Милоја Цоцића и код њих нашла писмене доказе за ову заверу, кад у Београд стиже 13 августа 1842 нов Портин комисар Шекиб-ефендија,, који се дотле борио у Букурешту са руским комисаром пуковником Дигамелом и руским консулом Дашковим, и победивши Русе, беше збацио влашкога књаза. Дошавши у Београд захтевао је да књаз одмах отпусти своје министре Протића. Радичевића и Рајевића, да се српска војска употребљава само за полицију, а не да се вежба као војска, јер оних 6 топова што је султан Махмуд поклонио књазу Милошу, даровани су само за шенлук о парадама, а ако би књазу за-требала војска, то је он може у свако доба добити од београдског и околних паша турских. Кад се српска влада позвала на права у хатишериФима, Шекиб-еФендија одговорио је, да је та правадао Султан који их може и одузети.