Отаџбина

ОДНОШАЈ СРБИЈЖ ПРЕМА ЦРКВЕНОМ ПИТАЊУ ВУГАРСКОМ ПРЕ ДВАДЕСЕТ ГОДИНА (из УСПОМЕНА ЈЕДНОГА ОРПСКОГ ДРЖАВНИКА ПИСАНИХ 1874. ГОД.

Најважније питање, које се последњих година појавило у крилу бугарског народа, било је питање црквено. Да је руковођено потребном обазривошћу, могло би имати благодетних последица и за Бугаре и за будућност источних народа; ну саисходом, који је добило, оно ће бити од штетних последица и за једне и за друге. Кад је ово питање најпре 1860 год. у Цариграду искрсло, влада је српска заузела посредничку улогу између Грка и Бугара. И сама руска влада заузела је такав исти положај, ма да је у почетку радо гледана, па још и иодстрекавала Бугаре у њиховој сепаратистичној тежњи. Тако је бар радио кнез Лобанов, посланик руски у Цариграду. Ну видевши, да и сама Порта обадрава Бугаре на иуту, којим су пошли, да се оцепе од грчке патријаршије, руска се влада брзо тргла натраг, па је заједнички са сргхском владом усредсредила своју радњу на то, да одвраћа Бугаре од цепања, а Грцима да саветује, да признаду Бугарима народну хијерархију, која би остала у јединству са великом црквом. Ну како је Порта опазила аомирљиви дух наше радње, она је стала одвраћати вође бугарске и од Русије и од Србије, па их мало по мало узела потпуно на евоју руку. Њена је тежња била, да се заваде ова два православна народа, е да би се осујетила њихова заједница. у много важнијем задатку ослобођења, које их чека. Али-паша је свој задатак вешто вршио. Он није питање решавао ни у којем правцу, но је одуговлачењем ОТДЏБИНА, ЕЊ. XXVI св. 103 21